У Србији је 2011. године спроведен Попис становништва, домаћинстава и станова, чији су коначни резултати показали да у Србији постоји 21 етничка заједница чија бројност прелази две хиљаде припадника. Срба има 5.988.150, Албанаца 5.809, Бошњака 145.278, Бугара 18.543, Буњеваца 16.706, Влаха 35.330, Горанаца 7.767, Југословена 23.303, Мађара 253.899, Македонаца 22.755, Муслимана 22.301, Немаца 4.064, Рома 147.604, Румуна 29.332, Руса 3.247, Русина 14.246, Словака 52.750, Словенаца 4.033, Украјинаца 4.903, Хрвата 57.900, Црногораца 38.527 и осталих 17.558. Одредница „Остали“ обухвата збирне податке за етничке групе које имају мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и друго), као и за лица која су се двојако изјаснила (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и слично). У јужној српској покрајини Косово и Метохија живи највише припадника албанске националне мањине. Последњи попис становништва у коме су учествовали припадници албанске националне мањине на Косову и Метохији обављен је 1981. године. Припадници албанске националне мањине бојкотовали су попис 1991. године, па су подаци за ту годину добијени проценом, као и попис спроведен 2002. године. Такође, ни пописом из 2011. године није обухваћена територија Аутономне покрајине Косово и Метохија. Правни положај националних мањина
Република Србија је својим Уставом и низом закона уредила начин остваривања уставно гарантованих права и слобода припадника националних мањина. Њима се, поред права која су Уставом зајемчена свим грађанима, јемче и додатна, индивидуална или колективна права. Индивидуална права остварују се појединачно, а колективна у заједници са другима, у складу са Уставом, законом и међународним уговорима. Путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника, учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма, у складу са законом. Ради остварења права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, припадници националних мањина могу изабрати своје националне савете. Користећи то право, припадници 21 националне мањине конституисали су своје националне савете (Буњевци, Бугари, Бошњаци, Мађари, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Украјинци, Хрвати, Албанци, Ашкалије, Власи, Грци, Египћани, Немци, Словенци, Чеси, Македонци, Црногорци и Савез јеврејских општина) и њихови национални савети укључени су у процес сарадње са надлежним државним органима. Припадницима националних мањина јемчи се равноправност пред законом и једнака законска заштита. Забрањена је било каква дискриминација због припадности националној мањини. Припадници националних мањина имају, под истим условима као остали грађани, право да учествују у управљању јавним пословима и да ступају на јавне функције. Забрањена је насилна асимилација припадника националних мањина, као и предузимање мера које би проузроковале вештачко мењање националног састава становништва на подручјима где припадници националних мањина живе традиционално и у значајном броју. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору. Забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости. У области образовања, културе и информисања Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији, без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет. |