Фото: Танјуг (архивски снимак)

Богдановић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да је несумњиво велика победа то што је наша иницијатива увршћена у дневни ред Генералне скупштине УН, али да главни део посла још није завршен.

Очекује се да се настави борба на Генералној скупштини, да се придобије што већи број земаља које ће гласати за нашу резолуцију, истакао је он и оценио да то није нимало лак посао, али да Србија жели, пре свега, да политичке теме пребаци на правни терен.

Мислим да ће постојати разумевање већине земаља које ће подржати ту иницијативу, с обзиром на чињеницу да је независност Космета потпуно нелегитимна, што се коси са међународним правом, са Резолуцијом 1244 и са Хелсиншким завршним актом, објаснио је министар.

Према његовим речима, намера Београда јесте да поново почну преговори о статусу Косова и да решење буде прихватљиво и за једну и другу страну.

Унилатералним признавањем независности Косова имамо ситуацију којом су Албанци добили све, а друга страна, односно Срби, изгубили све. Мислим да је то апсолутно неприхватљиво, нагласио је Богдановић и додао да чињеница о малом броју земаља које су признале Косово потврђује да је схваћено да се то коси са међународним правом и да је то кршење Резолуције 1244.

Истовремено, он је подсетио на то да је интерес Србије да читаву територију Косова сачува у својим границама.

Ми то радимо и то ћемо радити, то је наш принципијелан став. Према Резолуцији 1244, Србија жели пре свега сарадњу са Унмиком и Кфором и уложиће све напоре да се та сарадња унапреди. Наравно, желимо да сви грађани покрајине уживају сва права –слободу са цивилизацијским нормама, слободу кретања, право на живот без страха, правно-економску слободу и остале слободе коју су својство цивилизованог друштва, прецизирао је министар.

Такође се мора постићи заједнички циљ, а то је да Срби, Горанци, Роми и остали неалбанци могу без страха да путују читавом територијом покрајине, истакао је он и навео да истовремено мора да буде настављена принципијелна борба, пре свега кроз Уједињене нације, да се сачува Косово у саставу државе Србије.

Он је оценио да је за такве циљеве потребно јединство унутар Србије и нагласио да питање Космета не може бити питање једне партије, коалиције, Владе, већ национално и државно питање.

Према његовим речима, управо је из тог разлога повучена Владина резолуција о Косову како би се постигао што шири консензус око усвајања нове резолуције.

Министар је изразио очекивање да ће се у уторак, 23. септембра, наставити консултације око Предлога резолуције о Косову и да ће на крају преовладати разумевање политичких партија које делују у Скупштини Србије да се усвоји резолуција иза које ће стати већина посланика у парламенту.

Богдановић је указао на то да су резолуције које су поднеле друге парламентарне групе у великој мери идентичне са резолуцијом Владе Србије јер се и у њима помиње очување континуитета државне политике према Космету и потврђује да се поништава такозвана Република Косово.

Такође, у тим резолуцијама се потврђује да свако међународно цивилно присуство на Косову мора имати легитимитет СБ УН и да је апсолутно неприхватљив покушај њиховог коришћења за спровођење Ахтисаријевог плана, пренео је министар за Косово и Метохију.

Он је оценио да је захтев у виду тужбе пред Судом правде у Хагу непотребан јер је Србија поднела иницијативу Генералној скупштини УН да размотри легалност једнострано проглашене независности Косова.

Према његовим речима, предлози странака који се односе на киднаповане и нестале, као и на повратак Срба, свакако могу бити прихватљиви за Владу и могу бити увршћени у Предлог резолуције о Косову.

Богдановић је навео да очекује да се нађу заједничке додирне тачке и да око Предлога резолуције буде направљен шири консензус, са врло јасном поруком свим грађанима да Србија и даље води рачуна о Косову и да се и даље принципијелно залаже за очување територијалног интегритета и суверенитета државе.