Београд, 4. септембар 2008. године – Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Владе Републике Србије Оливер Ивановић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа „Политика“ да Београд није променио став према мисији Европске уније (Еулекс) у покрајини и да је УНМИК једина легална мисија на терену.
|
|
Оливер Ивановић |
|
Фото: www.politika.rs |
|
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Три рунде разговора Београда и УНМИК-а:– Преговори постоје између нас и УНМИК-а, зовите их како год хоћете. Ако се воде разговори, како они кажу, а не преговори, и ти разговори ће резултирати неким договором. А договор подразумева потписивање споразума. Нама УНМИК објективно треба и он је једина институција која је легална и легитимна. Албанци, па и ЕУ, оспоравају му обим овлашћења, али ми немамо проблем с тим и мислимо, напротив, да УНМИК не би смео тако олако да се лишава одређених овлашћења како он то у овом тренутку, под притиском ЕУ, ради.
Да ли је дошло до промене става Београда по питању Еулекса:– Суштински нема промене мишљења. Устав Србије, скупштинске резолуције, опредељења државног врха јасно говоре о томе да је Космет део Србије, под међународним протекторатом, управом УН. Једина легитимна мисија је УНМИК. Нисмо против мировних мисија, али све морају бити присутне у складу са међународним правом. То значи да о њиховом присуству одлучују УН.
Еулекс хоће на Косово без дозволе УН и ми смо свесни тога да се ствара „свршен чин”. Наиме, УНМИК је укинуо сектор који се бавио локалном самоуправом, сектор реконструкције и економског развоја, за који је била задужена ЕУ. Што је још горе, УНМИК се спрема да изврши драстичну редукцију у области правосуђа и полиције, што ће фактички створити потпуно празан простор у који ће утрчати Еулекс. Сви ће бити срећни да се неко појави да попуни ту празнину, а она је објективно врло велика опасност за Србе као угрожену етничку заједницу у покрајини.
Ми преговарамо да се то не догоди. Преговори су усмерени на то да Срби остану у области правосуђа, полиције и царине и да не буду везани за Еулекс. Ми, практично, одржавамо УНМИК у животу. То је интересна веза, да се разумемо. Желимо да УНМИК задржи одређена овлашћења и докле год имамо УНМИК као спону, ми немамо потребе да са Еулексом контактирамо на политичком нивоу.
Јесу ли ови разговори увођење Еулекса на мала врата:– Ни случајно, ми са Еулексом немамо ништа. То би било тако када би ишло без нашег учешћа у преговорима. Ми смо брана томе. Увођење Еулекса на мала врата је укидање једног по једног сектора УНМИК-а и стварање правног и институционалног вакуума, који би био попуњен једином међународном институцијом у покрајини. Овако ми одржавамо УНМИК и дајемо легалну, правну форму будућој мисији, тако да сада Еулекс говори оно што није говорио пре – да прихватају да буду испод УНМИК кишобрана и по Резолуцији 1244. И то су први резултати ових наших преговора и лобирања у свету.
Изјава портпарола Александра Иванка да УНМИК више нема надлежности:– Мислим да је то био тест-балон, након кога је требало да се види каква ће реакција уследити. Просто, генерални секретар на основу Резолуције 1244 и одлуке Савета безбедности успоставља цивилну мисију на Космету и он не може деловати ван тог оквира. УНМИК, као мисију, барем правно, не може гасити Брисел, односно ЕУ. Може само Њујорк, а то значи СБ.
Препорука генералног секретара УН Бан Кимуна о преобликовању мисије УН:– Он је дао препоруку, али још ништа није одлучио, нити може сâм да одлучи о гашењу мисије. Он може да одлучи о томе да ли ће бити 1.000 запослених или 300. Тиме што смањује број особља, он не гаси мисију. Али де факто ствара услове за то да се појави потреба за неком другом мисијом. Ми настављамо да преговарамо и настојаћемо да постигнемо споразум јер је то у интересу грађана, и наш је политички интерес да докажемо да је УНМИК неопходан свима.
Имате ли намеру да повучете црту иза које Еулекс не може да пређе:– Црте на терену или на картама неће бити. Али српска заједница неће разговарати са њима на политичком нивоу. О овоме о чему разговарамо са УНМИК-ом нећемо разговарати са Еулексом.
Да ли је то што се Срби на Космету већ обраћају Еулексу око решавања неких животних питања први корак да се једног дана та сарадња подигне на виши ниво:– Прво, Еулекс још није дошао, а друго не можемо избећи ту ситуацију да обичан Србин пре или касније дође у ситуацију када ће у полицијској станици срести полицајца Еулекса и обратити му се због неког конкретног проблема. То се може догодити, али то је друга ствар. Он је обичан Србин, који има проблем јер је угрожен, јер му се догодило нешто и мора да тражи физичку и правну заштиту.
Да ли је Еулекс већ ушао на Космет:– Не, то је само прича. То је концепција која је доминантна, покушај да се створи утисак да је то завршена прича и да ослаби наш отпор према том питању. Еулекс ће се појављивати, али тврдим да он неће бити функционалан, имаће стално проблем са легитимитетом и легалитетом.
Као српске општине са Унмиком?– Да, ето, то је то. Значи, с њима ће се сарађивати. Хтео-не хтео УНМИК ће морати да сарађује са српским општинама, иако их формално не признаје.
Да ли ће Еулекс уопште бити присутан на северу Косова:– Не, у догледно време. Мислим да Еулекс неће бити распоређиван на север Косова, нити у великим српским енклавама. Значи, мора се наћи модус, а то је постојећа мисија – УНМИК.
Нејасна подела надлежности између УНМИК-а и Еулекса:– Једном прекршено право, у смислу да се дође на силу, без адекватне одлуке надлежног органа, ствара такву правну конфузију и ми сада имамо такву ситуацију.
Како ће онда да функционише реалан живот:– Живот функционише својим токовима и они нису разумљиви за некога ко живи у Београду, али ми смо се већ некако навикли на те неприродне и небезбедне услове.
Коме грађанин на Космету може да се обрати због неког проблема:– Човек тражи правну или физичку заштиту тамо где мора, значи у најближој полицијској станици. Наш је задатак да направимо што је могуће више тих полицијских станица и да не буду само у ових пет општина које ми третирамо као српске, већ и да у Поморављу буду најмање три станице, у Грачаници, Липљану или у оба места, у великим енклавама. Ако не могу бити станице, нека буду барем подстанице. И да настојимо да у њима буде Срба. У супротном, имамо политички проблем. Онда Србин, који из политичких разлога не може да комуницира са Еулексом, не верује косовском Албанцу у полицијској униформи, и онда је потпуно небезбедан и нема више коме да се обрати.