Флајнер је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да би за нашу земљу била боља ова опција него да мишљење суда тражи преко Генералне скупштине УН, јер би тај захтев морала да подржи већина чланица.

Србија би директном тужбом Међународном суду правде против држава које су признале једнострано проглашену независност Косова имала позицију учесника у процесу са свим правима која из тога произлазе, док би тражењем мишљења о легалности овог акта била у привилегованом положају, али не као страна у процесу, навео је Флајнер.

Према његовим речима, предлог да се од Генералне скупштине УН захтева да тражи мишљења о легалности признавања једностраног проглашења независности Косова и Метохије могућ је само уколико ту идеју подржи већина у овом телу.

Он је напоменуо да одлука Суда којом би се одговорило на ово питање не би била обавезујућа, с обзиром на то да нема страна које су директно укључене у спор.

Уколико би Србија ове земље тужила директно, имала би позицију стране укључене у спор, са свим правима која из тога произилазе. У случају тражења мишљења, Србија би имала привилегован положај, али не и ова права, указао је Флајнер.

Говорећи о могућности да Србија државе које су признале једнострану независност покрајине тужи пред њиховим судовима, он је прецизирао да та могућност зависи од закона самих тих држава, уз напомену да таква тужба не би имала никакве шансе када је Швајцарска у питању.

Према његовим речима, у Швајцарској таква тужба не би имала шансе јер би швајцарски судови одбили да имају јурисдикцију над страним законима, односно међународним актима и прописима.

Са друге стране, према швајцарском закону, свака насилна сецесија и подршка сецесији сматра се злочином, али такав спор могао би да се води само против појединаца који немају дипломатски имунитет, објаснио је Флајнер.