У саопштењу се наводи да подаци Светске здравствене организације (СЗО) упозоравају на то да је у свету више од 90 одсто популације изложено загађеном ваздуху.

Процена је да приближно 93 одсто деце млађе од 15 година удише загађен ваздух, као и да су суспендоване честице, азот-диоксид и приземни озон загађујуће материје у ваздуху које су одговорне за већину случајева превремених смрти.

По подацима СЗО, приближно 6.000 људи у Србији годишње умре због компликација изазваних загађењем ваздуха. Према подацима Агенције за заштиту животне средине, која води национални регистар загађења, проблем са квалитетом ваздуха имају готово све веће урбане целине у Србији.

Највећи извори загађења ваздуха у Србији су саобраћај као мобилни извор загађења, стара возила на дизел-гориво, углавном забрањена у земљама одакле долазе, лош саобраћајни проток у урбаним целинама, кућна ложишта (мазут, угаљ), термоенергетски сектор и индустрија.

Стање ваздуха на територији целе земље додатно девастирају и све учесталији пожари изазвани паљењем стрњишта.

Министарство заштите животне средине је недавно формирало и радну групу у којој су представници министарстава и стручних и научних институција, која се бави промишљањем мера за побољшање квалитета ваздуха.

У достизању стратешког циља чисте и здраве животне средине, чист ваздух је у врху приоритета Министарства заштите животне средине.

Заменом енергената, коришћењем обновљивих и незагађујућих извора енергије, селективним и мањим коришћењем аутомобила, гашењем индивидуалних котларница, али и пошумљавањем, учинићемо велику услугу свом здрављу и сачувати бројне животе.

Министарство је упутило позив грађанима, представницима цивилног друштва, привредној, научној и стручној јавности и медијима, да се заједнички изборе за право на чист ваздух и здрав живот нас и наше деце, и свих бића на нашој, још увек, прелепој планети, додаје се у саопштењу.