Фото: Танјуг

Антић је најавио да ће ускоро бити настављена изградња тог гасовода и да ће крак испод Црног мора изаћи током новембра на обалу Турске, а затим ће кренути изградња гасовода ка Бугарској.

Могућност да 10 до 15 милијарди кубних метара руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији велика је прилика да унапредимо енергетску безбедност, оценио је министар.

Он је истакао да би прикључењем на Турски ток поменуте земље постале транзитне и остваривале би од тога значајан профит.

Србија велику пажњу посвећује том пројекту и спремна је да искористи могућности које он пружа. Ипак, то не зависи само од нас, ту су суседне земље Бугарска и Мађарска, рекао је Антић.

Министар је указао на то да је за нашу земљу значајно и повезивање на Јужни гасни коридор и гасоводе ТАНАП и ТАП, преко ЛНГ терминала у Грчкој, односно гасне конекције између Грчке и Бугарске.

Генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић оценио је да је енергетска безбедност важна у међународним односима јер земље у односу на то креирају политичке и геостратешке одлуке.

Скуп, који се одржава у Дому Народне скупштине, организују Министарство спољних послова, Министарство рударства и енергетике, Факултет безбедности Универзитета у Београду и Фондација Енерџипакт.

Форум ће бити организован у три сесије: покретање евроазијског форума о енергетској безбедности, геополитички и дипломатски изазови у процесу глобалне интеграције и евроазијски омладински савет.

Један од приоритета скупа јесте регионална координација безбедности електричне енергије, као и безбедности снабдевања нафтом и гасом.