Триван је у обраћању учесницима другог дана Економског самита Србије указао на то да је обезбеђење друштвеног континуитета проблем с којим се Србија деценијама суочава, оценивши да нема бољитка уколико се не схвати да је питање континуитета кључно питање сваког друштва.

Према његовим речима, снимање стања и отварање кључних еколошких питања које је Министарство урадило од свог оснивања показало је да су у свим аспектима животне средине потребна значајна улагања.

У Србији се прерађује мање од десет одсто отпадних вода, због чега је потребно изградити 359 система за њихово прерађивање, објаснио је Триван и напоменуо да ће за област вода Србија морати да уложи приближно пет милијарди евра.

Средства за ову и друге области заштите животне средине, како је навео, могу да се обезбеде делом из претприступне помоћи Европске уније, делом из кредитних линија, учешћем локалних самоуправа, као и јавно-приватним партнерством.

Област заштите животне средине огроман је простор за инвестирање и у том сектору се крије озбиљна развојна шанса, нагласио је он и подвукао да је привреда највећи загађивач животне средине, али уједно највише и улаже средстава, што је чини значајним партнером у овој области.

Придруживање ЕУ посебно ће се одразити управо на привреду, пре свега због обавезе испуњавања еколошких европских и светских стандарда у пословању. Уколико то не будемо урадили, остаћемо оријентисани на наше тржиште које је превише мало, што ће бити лоше за привреду, предочио је Триван.

Он је указао на то да заштита животне средине није само трошак, већ уједно представља улагање у бољу производњу, која доноси још више добити.

На данашњем скупу, који се одржава на тему „Изазов инклузивног раста“, међу најзначајнијим актуелним економским и политичким темама, уврштена је и тема заштите животне средине и борба против климатских промена, у контексту привредног раста Србије и њеног придруживања Унији.