Дашић је на трећем националном слушању Стратегије ЕУ за Дунавски регион (Дунавска стратегија) у Дому Народне скупштине истакао да је циљ тог документа јачање регионалне сарадње, развој демократских институција, заштита животне средине и економски напредак подунавских земаља.

Он је указао на то да Дунав превазилази државне границе и повезује низ држава које имају заједнички интерес да сачувају и ојачају читав ток те реке, и додао да ће спровођење Дунавске стратегије кроз развој саобраћаја, образовања и енергетике и јачање конкурентности утицати на бољи живот грађана подунавских земаља.

Помоћник министра је подсетио на то да је Дунавска стратегија једна од четири макрорегионалне стратегије Европске уније уз Балтичку, Јадранско-јонску и Алпску стратегију.

Координатор приоритетне области 10 Дунавске стратегије Клаудија Сингер рекла је да је тај документ осмишљен са циљем да се ојача регионална сарадња и пружи замах одрживом развоју.

Србија има важну улогу као капија између Источне и Западне Европе, али да би се искористили пуни потенцијали неопходна је добра сарадња између свих партнера, да постоје адекватне процедуре доношења одлука, као и довољно финансијских средстава, објаснила је Сингер.

Она је нагласила да су предуслов за добру сарадњу и креирање "добрих политика" способне државне институције, компетентни и информисани актери и поверење међу партнерима.

Подржавамо и охрабрујемо и оне који промовишу пројекте и оне који дају средства да имају бољу сарадњу и да комбинују различите изворе финансирања, додала је Сингер.

У јуну ове године започета је ревизија Дунавске стратегије, подсетила је она и упутила позив представницима Србије да учествују у том процесу.

Потпредседница Дунавског грађанског форума Данијела Стојковић Јовановић истакла је да Дунавска стратегија покрива све сегменте живота, и да тај документ може да постане алат за јачање демократије и поспешивање транспарентности у раду институција и боље комуникације између подунавских држава.

Европска комисија усвојила је актуелну стратегију за Дунавски регион, уз Акциони план, 2010. године, а у њеној изради је учествовало 14 подунавских земаља, међу којима је и Србија.