У саопштењу Министарства финансија наводи се да је Мали указао на то да су у неким пројекцијама за наредну годину чланови Фискалног савета чак оптимистичнији него ресорно министарство.

Према његовим речима, у поменутом извештају наводи се да је пројекција да ће буџетски суфицит у 2018. години бити 0,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је више од пројекције Министарства финансија, која предвиђа 0,6 одсто БДП-а.

Пре само четири године, дефицит опште државе износио је 258 милијарди динара, а ове године говоримо о суфициту од приближно 28 милијарди динара. То је огроман помак напред и само један од елемената који говори о стању наших финансија, нагласио је министар.

Мали је изразо задовољство и због тога што су пројекције Фискалног савета да ће раст БДП-а ове године бити 4,4 одсто, што је више него што је предвидело Министарство.

Када је реч о делу извештаја који се односи на висину јавног дуга у БДП-у, он је рекао да се слаже са пројекцијама Фискалог савета да се јавни дуг приближава безбедној зони од 50 одсто БДП-а, при чему је изразио очекивање да ће, уколико се превремено отплате поједини кредити, јавни дуг бити мањи од 50 одсто БДП-а.

Министар је, говорећи о пројекцијама за износ дефицита за следећу годину, истакао да је предвиђено да он износи 0,5 одсто БДП-а, односно приближно 28 милијарди динара, и најавио да ће више средстава бити уложено у јавне инвестиције.

У буџету за наредну годину планирамо 25 милијарди динара више за јавне инвестиције, јер желимо да улажемо у инфраструктурне пројекте, који су важни за живот наших грађана. То је у апсолутном износу 208 милијарди динара и биће утрошени за изградњу путева, мостова и железнице, објаснио је Мали.

Он је указао на то да је донета важна одлука да се пореско оптерећење зарада смањи са 63 на 62 одсто, што је само први корак, и додао да ће се наредне године размотрити даље растерећење зарада, а све како би домаћа привреда постала конкурентнија.

Простора за даље смањење пореског оптерећења просечне нето плате има, али смо обазриви јер не смемо да угрозимо тешко стечену фискалну стабилност и општи макроекономски амбијент, поручио је министар.

Мали је подсетио на то да је, поред ове одлуке, донет и низ других мера које ће растеретити привреду, као што су промена начина прорачуна пореске амортизације и укидање поједних накнада, уз оцену да ће све то побољшати привредни амбијент.

Када је реч о уређењу пензијског система и система зарада, министар је најавио да ће се током 2019. године на системски начин уредити усклађивање пензија и плата, како би се очувала и повећала куповна моћ грађана, додаје се у саопштењу.