Београд, 2. октобар 2018. године – Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије Виктор Недовић изјавио је данас да је Србија прва земља ван ЕУ која је самостално ушла у процес паметне специјализације, односно у креирање стратегије која ће донети економију засновану на знању и иновацијама.
Недовић је на трибини посвећеној Стратегији истраживања и иновација за паметне специјализације, одржаној у Научно-технолошком парку Београд, рекао да је ресорно министарство покренуло овај процес у сарадњи са Министарством привреде и Привредном комором Србије.
Он је нагласио да је важно препознати где Србија може да оствари конкурентску предност.
Иако Србија није чланица ЕУ, ипак имамо друштвену потребу и обавезу да развијамо оно што нас може водити напред и зарад нас самих желимо овај искорак. Наравно, ово што сада радимо биће касније и обавеза у преговорима са ЕУ, објаснио је државни секретар.
Стратегија која ће бити израђена, како је рекао, треба да буде живи документ и да се прилагођава променама како не би остала мртво слово на папиру.
Генерални директор Заједничког истраживачког центра Европске комисије Владимир Шуха нагласио је да је цео процес у који је Србија ушла важан, јер иновације помажу смањењу неједнакости, ојачавају економију и доприносе повољнијем пословном окружењу.
Он је објаснио да је важно спровести истраживање и у регионима и у центрима, како би се решења могла применити на земљу у целини, оценивши да почетна позиција Србије није лоша и да се налази на истом нивоу као неке земље чланице ЕУ.
Према његовим речима, Србија има добру базу на којој треба да креира паметну специјализацију, а Европска комисија је увек ту да подели знање и искуства, с тим што свака земља пролази свој специфичан пут када је овај процес у питању.
Шуха је подвукао да је важно утврдити дугорочне приоритете који се морају спроводити без обзира на промене у власти.
Помоћник министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић напоменула је да је креирање нове индустријске политике услов за улазак у ЕУ, што је формалан разлог за израду стратегије, али да је суштинска потреба за њеном израдом жеља да Србија повећа БДП и економски развој.
Хоћемо да се померимо са развоја заснованог на јефтиној радној снази и да се фокусирамо на развој који почива на иновацијама, предочила је она и додала да је циљ да кроз овај процес сазнамо где то да уложимо новац, а да на крају зарадимо више.
Према њеним речима, данас нема пуно великих система у Србији који спроводе своја истраживања и сарађују са науком у области иновација.
Учесници скупа су постигли сагласност о томе да је важно ићи у корак са технологијом, те да паметна специјализација представља стратешки приступ економском развоју и инвестиције засноване на знању и потребама тржишта.