Фото: Танјуг

Јоксимовић је на скупу „Климатска акција – нови приступ против негативних климатских промена“, поводом Светске недеље климатске дипломатије, истакла да Министарство на чијем је челу, кроз процес европских интеграција, припрему за коришћење доступних фондова и усаглашавање са европским стандардима, тежи да допринесе томе да сваки грађанин осети бољитак и корист.

То, како је објаснила, значи побољшање квалитета живота не само кроз бољи стандард, већ и кроз доступност пијаће воде, квалитетну инфраструктуру и повезаност, комфоран живот у градовима, више зелених површина.

Она је указала на то да је Агенда 2030 одрживог развоја постала део политичког оквира ЕУ 2016. године, тако да је целокупан процес европских интеграција и увођење нових стандарда усмерен на постизање свих 17 циљева из тог документа.

Према њеним речима, један од глобалних циљева у који се Србија укључила кроз европске интеграције јесте и хитна реакција и борба против климатских промена и њених последица.

Та борба подразумева зелене и паметне градове, обезбеђивање хране за све, здрав живот за све, искорењивање сиромаштва увођењем одрживе производње и потрошње, објаснила је Јоксимовић.

Она је оценила да циљ одговорних влада није само остваривање добробити за садашње генерације, већ и да се будућим генерацијама остави одрживи економски, социолошки и развојни концепт.

То значи да ће нова радна места, производња и пољопривреда бити одрживе, док ће инвентивне и смеле генерације бити носиоци развоја и бити подржане у томе. То је циљ Владе Србије, која је 2014. године поставила одговорну реформску платформу, навела је она.

Јоксимовић је, говорећи о борби против климатских промена, истакла значај климатске дипломатије као важне компоненте савремене дипломатије, али и дипломатије Србије која је, посебно захваљујући ЕУ интеграцијама, постала поуздан и кредибилан партнер са којим се разговара на свим нивоима и о свим темама.

То гради репутацију земље и народа и верујем да смо у последњим годинама показали не само напредак, већ и то колико смо у стању да прихватимо оно што је ново и добро, али и да се прилагођавамо, што је, такође, умеће дипломатије, нагласила је она, изразивши уверење да смо ту лекцију савладали.

Према њеним речима, климатска дипломатија треба да буде у фокусу и више пажње треба посветити одрживости и борби против климатских промена које су приоритетне теме у ЕУ.

Србија је, како је подсетила, изнедрила највеће и најважније име у свету климатологије, научника Милутина Миланковића, који је својом револуционарном теоријом периодичних промена клима оставио трајни печат у светској климатологији.

Имамо не само право, већ и обавезу да трагом доприноса Милутина Миланковића покажемо да излазимо из комфорне зоне непостављања питања која се тичу, између осталог, и одрживе производње засноване на мањој емисији угљен-диоксида и свега оног што су циљеви одрживог развоја Агенде 2030 УН за коју се активно припремамо, навела је Јоксимовић.

Она је најавила да ће председник Србије Александар Вучић следеће године на седници Генералне скупштине УН представити национални извештај Србије о остваривању циљева одрживог развоја.

На скупу ''Климатска акција – нови приступ против негативних ефеката климатских промена'', којим је отворена Недеља климатске дипломатије, која се одржава од 24. до 29. септембра, представљени су примери из праксе.

Реч је о четири пројекта – ''Жене и мушкарци у одговору на климатске промене'', ''Integra Active Hosue'', ''Зашто зелена градња'' и ''TwistBOX''.