Фото: ТВ Фонет

Новинаре и посетиоце, међу којима је било и деце, у обилазак зграде у Немањиној улици из Прес сале повела је историчарка уметности Катарина Голубовић, која их је упознала са архитектуром и наменом здања које је дело руског архитекте Николаја Краснова.

Голубовић је објаснила да је зграда делила бурну историју са српским народом. Подигнута је између 1926. и 1928. године и у њој је било седиште Министарства финансија, док је након Другог светског рата у њој било Извршно веће Србије.

Обилазећи салу у којој се одржавају седнице Владе Србије, са назначеним именима председнице Владе и свих министара, Голубовић је подсетила на то да је зграда два пута тешко оштећена, у бомбардовањима 1941. и 1999. године и да је реконструкцијом 2000. године добила садашњи изглед.

Краснов, који је са приближно 40.000 руских емиграната дошао у Србију после Октобарске револуције, пројектовао је зграду најпре као двоспратницу, али је 1937. године направио пројекат доградње трећег спрата, чиме је добила лепши и модернији изглед.

Тада су на фасади зграде постављене статуе Плодности, Занатства, Индустрије и Меркура, изведене у вештачком камену, који је тада први пут коришћен у архитектури у Србији.

Посетиоци су у холу испред сале за седнице могли да виде дела Петра Лубарде, Миће Поповића, Надежде Петровић из ризнице дела ликовне уметности које је откупљивала Влада Србије.

Грађани су могли да посете и "жути салон'', резервисан за протоколарне сусрете председника Владе и министара са званичницима из региона и света, а који је опремљен намештајем из времена династије Обреновића.

Најдуже су се задржали у ''соби за поклоне'', у којој се чувају дарови скупљи од 1.700 динара које су добијали председници Владе Србије – од Војислава Коштунице до Ане Брнабић.

Кроз традиционални обилазак зграде Владе, који се организује од 2005. године у оквиру Дана европске баштине, грађани ће моћи да прођу и сутра од 14 часова, као и 30. септембра и 1. октобра.