Мали је на уводном састанку за израду тог програма, којем је присуствовао и шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици, оценио да ЕРП представља најважнији стратешки документ Владе Србије у економском дијалогу са Европском комисијом и државама чланицама ЕУ, са циљем усклађивања економских политика унутар Србије, региона и са државама чланицама Уније.

Он је објаснио да ће цео процес израде ЕРП-а бити усаглашен са израдом фискалне стратегије и буџета Србије за 2019. годину, имајући у виду да је посебан део тог програма посвећен финансирању структурних реформи, које су представљене у овом документу.

Веома је важно да у условима фискалне консолидације пажљиво изаберемо приоритетне структурне реформе и обезбедимо довољно средстава за њихово финансирање из свих расположивих извора, рекао је министар, који је и национални координатор за овај програм.

Мали је подсетио на то да је Влада Србије постигла договор са ММФ-ом о новом макроекономском програму и програму структурних реформи, који је подржан Инструментом политике координације од августа 2018. до јануара 2021. године, а који је у потпуности усклађен са ЕРП-ом и представља његову важну подлогу.

Он је навео да је циљ оба програма јачање основа за здрав економски раст кроз решавање кључних економских изазова и политике која ће обезбедити макроекономску стабилност, кроз фискалну одрживост, већу отпорност финансијског сектора и унапређење конкурентности привреде.

Министар је рекао да је након раста БДП-а оствареног у првој половини године од 4,9 одсто, очекивани раст у целој 2018. ревидиран са 3,5 одсто на 4,2 одсто, да је стопа незапослености у другом кварталу ове године износила 11,9 одсто, односно да је више него двоструко мања од оне у 2012. године, када је била изнад 25 одсто.


У првој половини 2018. године, укупан прилив страних директних инвестиција износио је 1,4 милијарде евра, што је за 15,6 одсто више него у првој половини прошле године, рекао је Мали и подсетио на то да су у првих седам месеци ове године забележени и добри фискални резултати.

Према његовим речима, у периоду јануар–јул остварен је буџетски суфицит у износу од 49,1 милијарду динара, док је на нивоу опште државе у првих седам месеци остварен фискални суфицит у износу од 50,6 милијарди динара.

Фабрици је нагласио да Србија и друге државе које желе да се прикључе Европској унији морају да испуне одређене политичке и економске критеријуме, односно да буду функционалне, одрживе тржишне економије.

Он је истакао да, на основу података које је изнео министар финансија, Србија иде у добром смеру, реформе су постављене добро и имале су позитиван утицај.

Према његовим речима, министри финансија 28 држава чланица Уније, који су разматрали програм за 2018. годину, дали су осам препорука за Србију.

Реч је, како је додао, о томе да треба смањити јавни дуг, повећати јавне инвестиције, избалансирати буџет, смањити ненаплативе кредите, повећати улагања у енергетику, спровести реформе на тржишту рада, решити питање парафискалних намета и завршити процес приватизације.