ЦЕРН је највећа лабораторија за физику честица на свету, а наша делегација имала је прилику да обиђе два главна експеримента АТЛАС и ЦМС, у којима се врши анализа сударања честица.

Брнабић се састала са генералном директорком Фабиолом Ђаноти, са којом је разговарала о јачању сарадње институција и научника из Србије са ЦЕРН-ом.

Она је истакла да је наша земља од 2012. године придружени члан ЦЕРН-а, тренутно једина у региону, и да од тада претендује на стално чланство.

Надамо се да ће пријем Србије у стално чланство ЦЕРН бити потврђен до краја године, истакла је премијерка и додала да спремност Србије да буде пуноправна чланица потврђују успеси наших факултета и института који су и данас значајан чинилац у овој важној организацији.

Председница Владе нагласила је да су овакве посете институцијама попут ЦЕРН-а, веома важне и за популаризацију науке у Србији, подсетивши на то да је образовање један од кључних приоритета Владе Србије и да Влада сада више улаже у образовање и науку.

У наредне три године планирано је улагање више од 60 милиона евра у инфраструктуру и пројекте којима подстичемо примењену употребу савремене технологије и иновација, напоменула је она и додала да ће се оснивањем Фонда за науку омогућити конкурентно финансирање науке.

Током посете ЦЕРН-у, Шарчевић је потписао Меморандум о сарадњи у едукацији наставника из Србије.



Брнабић и Шарчевић састали су се са научницима из Србије који раде у ЦЕРН-у, као и са српским наставницима који су на обуци у овој организацији.

Том приликом је оцењено да ће пуноправно чланство Србије у ЦЕРН-у бити од кључног значаја за даљи развој науке и образовања, повезивање науке и привреде и да ће позиционирати Србију као земљу која равноправно одлучује о најважнијим светским питањима из науке, технологије и иновација.

Брнабић је подвукла да је сарадња са ЦЕРН-ом важна за даљи развој науке у Србији, пре свега због могућности коју пружа научницима и студентима мастер и докторских студија са факултета у Србији.

Очекујемо да ће "Верокио" пројекат, на којем радимо са Институтом за физику, као и подршка другим институтима, попут "Винче", значити боље прилике за наше научнике, нагласила је Брнабић.

У раду ЦЕРН-а учествује и 85 истраживача са Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу, а о значају чланства у ЦЕРН-у за развој науке, говори и податак да су захтев за чланство поднеле и САД и Русија.

Брнабић је рекла да држава жели да повећа сарадњу српске привреде и ЦЕРН-а, како би унапредила њену конкурентност.

Компаније из Србије недовољно конкуришу на тендере које расписује ЦЕРН. Наш план је да у сарадњи са Привредном комором Србије охрабримо нашу привреду да више користи потенцијале и могућности ове сарадње, а посебно када постанемо стална чланица, навела је она.

У ЦЕРН-у се налази неколико акцелератора честица, од којих је највећи кружни ЛХЦ (Велики хардонски сударач) дугачак 27 километара и који се простире испод француско-швајцарске границе у Женеви.

ЦЕРН је основан 1954. године, а међу потписницама 12 европских држава оснивача налазила се и бивша Федеративна Народна Република Југославија. Данас ЦЕРН има 22 сталне чланице из Европе, а у њему је запослено 2.500 научника, док широм света има 12.000 сарадника.