Београд, 5. септембар 2018. године – Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић одржала је данас радни састанак с радним групама Националног конвента о ЕУ за поглавља 23 и 35, а кључне теме разговора биле су измена Устава, реформа правосуђа, борба против корупције и завршетак преговора Београда и Приштине.
Брнабић је на почетку радне сесије о напретку у Поглављу 35, на састанку у Кући људских права, информисана о заједничким ставовима Радне групе о принципима за решавање косовског питања.
Она је нагласила да замрзнути конфликт свакако није решење за Косово, јер је то и даље конфликт, а због кога ми као држава нећемо моћи да идемо напред.
Према њеним речима, потребно је пронаћи компромис, а то свакако није, како се истиче, једнострано проглашена независност Косова и признање Србије.
Премијерка је такође изнела мишљење да решавање косовског питања свакако неће проћи без расправе у Скупштини Србије, али да у овом тренутку нема довољно основа за такву дискусију јер предлог решења о коме би се расправљало у парламенту још није постигнут. Коначну реч о овом питању даће грађани на референдуму.
Она се осврнула и на лошу имплементацију Бриселског споразума и од стране представника власти у Приштини.
Од 15 тачака Бриселског споразума, како је подсетила, шест је везано за Заједницу српских општина (ЗСО) која још није формирана. Да је основана ЗСО, ситуација на терену би била сасвим другачија, а самим тим и преговори у Бриселу би текли у другом правцу.
Учесници из редова Радне групе изнели су став да постоје проблеми у реализацији Бриселског споразума и са стране Београда, нарочито у области слободе кретања, матичних књига и признавања универзитетских диплома, а да забрана путовања спортистима и књижевницима не води ка нормализацији односа између Београда и Приштине.
Такође је истакнута потреба за промену реторике о Косову, као и за престанак напада на лица која имају различито виђење решења будућег статуса Косова и Метохије.
У оквиру дискусије, акценат је стављен на појашњење решења која се у последње време појављују у јавности, као и о Унутрашњем дијалогу и нормализацији односа између Срба и Албанаца.
Учесници су изнели став да акценат у процесу решавања овог питања мора бити на нормализацији односа између Срба и Албанаца, као и на заштити права грађана који живе на Космету.
Након размене мишљења са председницом Владе у погледу сваке од тема из Поглавља 23, закључено је да коначни акт измене Устава у делу правосуђа буде тема још једног округлог стола, пре него што акт буде прослеђен Скупштини.
Циљ измена јесте постављање основа за ефикасно, одговорно и пре свега независно судство. Од мера прописаних Акционим планом за Поглавље 23 није се одустало. Ревизија Акционог плана за Поглавље 23 предстоји, али искључиво у погледу рокова када ће мере бити испуњене.
У складу с тим, Брнабић је истакла да активности било ког министарства, као и предлози аката који се доносе, не би требало да одступају од мера предвиђених Акционим планом.
У супротном, како је нагласила, цивилно друштво треба да обавести шефа преговарачког тима, са којом је већ успостављена сарадња, како би се ангажовала на усаглашавању активности надлежних министарстава са предвиђеним мерама.
Истовремено, премијерка је оценила да се са доношењем закона о бесплатној правној помоћи неоправдано дуго касни, и позвала невладине организације да нађу компромисно решење са преставницима адвокатских комора, с обзиром на то да Влада процењује да је укључење удружења грађана у систем бесплатне правне помоћи вишеструко корисно за грађане Србије, не оптерећује буџетска средства, те је економски одрживо решење.
Такође, изражена је спремност да се, уз подршку Владе, отвори простор за дијалог о усаглашавању интереса адвокатских комора и удружења грађана који, ради остваривања циљева због којих су основане, организују пружање правне помоћи.
Премијерка је предложила област борбе против корупције као тему посебног отвореног дијалога. Адекватна примена закона и стратешких докумената у овој области изостаје, и потребни су одговори на отворена питања ради повратка поверења у институције.
Брнабић је, говорећи о Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, оценила да Влада улаже велике напоре да се отворе подаци, што је на предлог ове владе постала и законска обавеза свих органа.
Заједнички је констатовано да је потребно наставити с праксом директних контаката између председнице Владе и организација цивилног друштва окупљених у оквиру Националног конвента о Европској унији о важним питањима за европске интеграције и друштво у целини.