Фото: Фонет

Вукосављевић је оценио да је процес дигитализације препознат као најважнији катализатор иновација, конкурентности, привредног развоја и сарадње различитих сектора, укључујући културу и медије.

Један од циљева дигитализације у области културе јесте стварање дигиталног, виртуелног простора у којем су српска културна догађања присутна, садржаји попуњени, а богата српска култура, наслеђе и савремено стваралаштво представљени најширој домаћој и иностраној јавности, истакао је министар.

Он је напоменуо да су дигитални медији и друштвене мреже преузеле примат над класичним медијима.

Све је на интернету. Пласирање услуга и креирање кампања бива доминантни маркетиншки приступ, а коришћење визуелних и интерактивних елемената садржаја у дигиталном облику посебан је изазов за креативне индустрије, додао је министар.

Дигитализација, такође, представља и један од алата за реализацију планираних активности Стратегије културе, обједињавања српског културног простора, подвукао је Вукосављевић.

Према његовим речима, у оквиру реализације Стратегије предстоји велики задатак, на којем министарство културе тренутно ради, а реч је о употреби ћирилице на интернету.

Да би заштитили, сачували и афирмисали ћирилицу, морамо активније радити на отклањању препрека за њено коришћење и стимулисати регистрацију интернет домена, објава на ћирилици и коришћење тог писма на друштвеним мрежама, у отвореним енциклопедијама, закључио је министар.

Фото: Танјуг

На отварању конференције говорили су и амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф и државни сектретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, која је истакла да је дигитализација императив будућности.

Пренос информација који је некада подразумевао дане, па чак и године, данас се мери секундама. То најбоље знају наши оператери. Приход од телекомуникација бележи сталан раст и представља чак 4,3 одсто укупног БДП-а, рекла је Матић.

Она је навела да Министарство трговине, туризма и телекомуникација види три стуба за даљи развој дигитализације у Србији, од којих је први јачање регионалне сарадње кроз иницијативу земаља Западног Балкана.

Други је телекомуникациона инфраструктура како би дигитални сервиси били што доступнији, а трећи укључивање грађана у дигитално описмењавање, нагласила је Матић.