Брнабић је у ауторском тексту за данашње издање дневног листа “Политика” навела да своје запажање о променама у свету илуструје реченицом колумнисте "Њујорк тајмса" Томаса Фридмана да нам у будућој хиперглобалној економији нико неће дати посао, већ ћемо морати сами да га измислимо. 

Она је истакла да та реченица, можда најбоље осликава шта је будућност образовања и тржишта рада.

Премијерка је изразила очекивање да ће данашњи средњошколци током своје каријере имати више од 10 занимања у различитим областима, а према Светском економском форуму, ученици данашњих основних школа бавиће се занимањима која још не постоје, док ће велики број данашњих занимања заменити машине и вештачка интелигенција.

Одговорна влада мора да иде у сусрет променама и припреми друштво за тако драстичне промене, нагласила је премијерка и напоменула да је циљ Владе коју она предводи да образовни систем учи младе како да мисле, а не шта да мисле. 

Да креирамо друштво компетентних људи чије су идеје, иновације и знање основни покретач развоја земље, поручила је Брнабић и додала да је одговорност оних који у овом тренутку одлучују да покажу и науче младе генерације да учествују у креирању сопствене и заједничке будућности, да се не плаше да преузимају иницијативе, али и одговорност за оно што раде. 

Она је навела да жели да их охрабрује да покушавају и да се не плаше неуспеха, већ да иду храбро у сусрет шансама и својим сновима.

Наш задатак је да им помогнемо да изграде самопоуздање и буду бориц, додала је она.

Тим путем, подсетила је Брнабић, кренуло се пре више од годину дана, поменувши Фондацију "Петља" и Иницијативу Дигитална Србија, увођење програмирања као обавезног предмета од петог разреда, увођење посебних одељења за надарене за информационе технологије у гимназијама, као и повећање броја тих одељења за годину дана готово пет пута. 

Део реформе образовања је и увођење дуалног и предузетничког образовања које припрема младе за савремено тржиште рада, указала је Брнабић и наводи да је жељу за дуалним профилима изразило 17.890 ученика, што говори да млади у Србији мењају фокус на посао, уместо на диплому ради дипломе.

Премијерка је навела и већи број изборних предмета који подстичу креативност, пилот-програм "Дигитални уџбеник - дигитални наставник" и пилот-пројекат "Е-просвета".

Она је напоменула и да држава уз подршку ЕИБ улаже више од 60 милиона евра у велике инфраструктурне пројекте, попут научно-технолошких паркова у Новом Саду и Нишу, развојног центра "Биосенс" института у Новом Саду и лабораторије на Електронском факултету у Нишу. 

После осам година, системски је омогућен пријем 1.000 докторанада на научно-истраживачке пројекте Министарства просвете, следеће године почиње да ради Фонд за науку, радимо на успостављању контакта с нашим научницима и иноваторима широм света, навела је премијерка.

Брнабић је поручила да је свесна да је потребно време да би новине заживеле, али напомиње да су оне важне, "јер смо њима започели корените промене којима уводимо модерну праксу, методе учења и мењамо однос према знању". 

Не смемо да заборавимо да је знање највреднији ресурс у 21. веку. Верујем да ћемо савладати све изазове и да ћемо направити искорак који нам је потребан да бисмо креирали модерну Србију, која је победник у четвртој индустријској револуцији, оценила је Брнабић, нагласивши да је поносна на научнике и талентоване ђаке који су у свему томе већ видели шансу и што нам свима личним примером показују како се, прихватајући прилике, иде у сусрет будућности која припада свима нама.