Шарчевић је на Филолошком факултету у Београду навео да је учешће на скупу, који је организован под покровитељством председника Републике Србије, пријавило 1.020 учесника из 43 земље – од словенских земља, преко Америке и Аустралије, до Јапана и Јужне Кореје.

Он је истакао да је Београд одувек имао значајну улогу у светском славистичком покрету, почев од Павла Поповића преко академика Александра Белића.

Посебно ме радује чињеница да смо домаћини оваквог скупа који има велики културни, научни и друштвени значај, рекао је министар и указао на значај језика у животу једног народа, подсетивши на речи Вука Стефановића Караџића да је „језик хранитељ народа“.

Овај скуп је, како је истакао, прилика да сви заједно пошаљемо поруку о значају славистике у свету, афирмишући њене најважније области изучавања.


Министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је да је ово велики дан за славистику, Србију и Београд.

Скупу су присуствовали и председник САНУ Владимир Костић и председник Међународног комитета слависта Бошко Сувајџић.

Конгрес, који ће трајати до 27. августа, одржава се у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије.

Програмом су предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и посебне теме у оквиру којих ће се разматрати питања фразеологије, лексикографије, лингвистике, књижевности, културе, фолклора.

Посебна пажња биће посвећена интеркултуралним и интерлитералним везама, компаративном сагледавању узајмних веза између словенских језика, књижевности и култура, питањима дигитализације знања, различитим видовима модернизације знања, као и изучавању словенских језика, књижевности и култура у настави.

Конгрес је у значајној мери посвећен лингвисти Александру Белићу, а Међународни славистички центар припремио је трокњижје посвећено Белићу и његовим идејама.