Кубуровић је у изјави за агенцију Танјуг објаснила да би се путем електронске аукције осигурао транспарентан и правичан поступак принудне продаје непокретности и доступност информација свима који желе да учествују том у поступку.

Она је указала на то да се електронском продајом такође избегава могућност договарања међу учесницима лицитације, а на тај начин се постижу већи износи приликом продаје имовине, чиме се истовремено штите интереси поверилаца.

Радна група за писање измена и допуна ЗИО из 2016. године већ је формирана и у њен рад су, поред представника правосуђа и јавних извршитеља, укључени и представници привреде, Савета страних инвеститора, Америчке привредне коморе, НАЛЕД-а и адвокатуре, прецизирала је Кубуровић.

Према њеним речима, у радној групи учествују представници извршитеља са подручја сва четири апелациона суда у Србији – Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, јер се у пракси показало да извршитељи различито поступају по различитим апелацијама.

Задатак радне друпе је, како је објаснила, да отклони све законске нејасноће уочене током примене закона и уједначи поступање извршитеља и судова.

Кубуровић је напоменула да је ЗИО из 2016. године успео да повећа ефикасност извршења и да допринесе смањењу великог броја старих извршних предмета, али и да су уочени и одређени недостаци.

Она је, када је реч о законодавној активности Министарства правде, најавила доношење закона о спречавању корупције, који се односи на рад Агенције за борбу против корупције, закона о лобирању, као и измене Закона о заштити података о личности.

На овај начин испуњавамо наше обавезе из Акционог плана за Поглавље 23 и антикоруптивне мере, које се управо односе на јачање превенције у борби против корупције, закључила је Кубуровић.