Фото: tanjug.rs

Кубуровић је у изјави за агенцију Танјуг истакла да је проширење постојећих капацитета за ове органе неопходно, имајући у виду то да се од оснивања до данас проширила надлежност Тужилаштва за организовани криминал.

Надам се да ће поступак пројектовања започети у току ове године, а да ће 2019. године почети радови на самој згради, навела је она и додала да ће овај пројекат бити финансиран из кредита Европске инвестиционе банке.

Кубуровић је, када је реч о Палати правде у Београду, на којој су радови на реконструкцији започели у марту 2017. године, објаснила да је планирано да они буду завршени у другој половини следеће године.

Према њеним речима, ту ће бити смештени Виши суд у Београду, Више јавно тужилаштво, Први основни суд – и то кривично одељење и Прво основно јавно тужилаштво, као и Посебно коруптивно одељење Вишег суда и Вишег јавног тужилаштва.

Циљ је, како је истакла, да се потпуно реорганизује простор са већим бројем судница и да се кроз потпуну измену инсталација омогући примена савремене опреме, која ће свакако допринети убрзању поступака.

Такође, како је додала, велики пројекат који се финансира из буџета Републике Србије је и Палата правде у Крагујевцу, чија изградња треба да почне на јесен.

Поред побољшања инфраструктуре судова и тужилаштава, истовремено се ради и на побољшању инфраструктуре затвора, навела је она и указала на то да се у октобру отвара нови велики затвор у Панчеву, који је предвиђен за смештај 500 лица – 300 осуђеника и 200 притвореника.

У току су конкурси за запошљавање, с обзиром на то да је захваљујући овом затвору омогућено запошљавање 300 нових радника. У току је поступак за пријем стражара, а у наредном периоду очекује се и отварање конкурса за попуњавање осталих административних места у овом заводу, прецизирала је Кубуровић.

Такође, како је додала, много је урађено и на развоју Правосудног информационог система (ПИС) који омогућава електронску размену података између судова и тужилаштава са осталим државним органима ради прикупљања података који су неопходни за вођење поступка.

Током претходне и ове године, закључени су и протоколи о сарадњи са неколико органа, пре свега са Министарством унутрашњих послова, а у наредном периоду биће закључен и протокол с Народном банком Србије, подсетила је Кубуровић.

Министар правде је указала на значај повезивања са регистром пребивалишта МУП-а јер судови и тужилаштва најчешће шаљу полицији упите за пребивалишта странака у поступку, тако да је сада путем ПИС-а омогућено да судови и тужилаштва добију у реалном времену податке о пребивалишту, односно боравишту странке у поступку.

Она је подсетила на то да је Министарство омогућило и повезивање судова са електронским матичним књигама, као и развој Регистра промета непокретности који користе јавни бележници.

Кубуровић је напоменула и да је пре месец и по дана почео са радом еСУД - веб апликација која за сада омогућава потпуно електронско вођење управног (судског) поступка, поред достављања тужбе у управном спору, достављање свих поднесака, позива на рочиште.

План је, како је навела, да се следеће године ова апликација уведе у све привредне судове, а након тога предвиђено је и да судови опште надлежности добију могућност електронске доставе свих докумената.

Највећа предност еСУД-а је, како је истакла, то што омогућава грађанима и адвокатима да електронским путем врше непосредан увид у предмет, без одласка у судску писарницу.