Брнабић је, након разговора са председником те општине Александром Симоновићем и градским руководством и обиласка Дома здравља у Прокупљу, рекла да је најзначајнији пројекат изградња ауто-пута Ниш–Приштина, затим изградња нове индустријске зоне у том граду, као и пројекат премештања Опште болнице у зграду Дома здравља.

Ауто-пут Ниш–Приштина ће променити перспективу овог краја и биће важан за целу Топлицу. Што се тиче премештања Опште болнице у Дом здравља, то подразумева премештање у објекат од 30.000 метара квадратних, а биће финансирано из буџета Србије у износу од 2,5 милијарди динара, указала је премијерка.

Она је додала да се упоредо са овим пројектима ради и на енергетској ефикасности, као и на стварању бољих услова у Дому здравља и Општој болници, због чега је у претходне две године уложено 95 милиона динара.

Наставићемо у овом смеру. Видим здраву перспективу за Прокупље и надам се да ћемо за пар година сви заједно видети да све ово води до тога да овај град стаје на ноге, истакла је Брнабић.

Премијерка је честитала свим грађанима Прокупља добијање статуса града у јуну ове године, и поновила да је сигурна да ће у наредних неколико година овај град бити један од водећих у Србији.

Према њеним речима, садашња власт наследила је општину са три проблема, од којих је први задужење веће од 2,5 милијарди динара, други највећа прекомерна запосленост у локалној самоуправи, а трећи то што је 52 одсто буџета локалне самоуправе ишло на плате запослених.

Данас је ситуација у Прокупљу много другачија, буџет је ликвидан и много је мање запослених у Градској управи, истакла је она.

То је, како је навела, важно зато што онда из тог буџета од новца грађана локална самоуправа коначно може да издваја средства за Општу болницу, Дом здравља, комуналну инфраструктуру, за све оно за шта није могла када је више од пола буџета ишло на плате запослених.



Брнабић је истакла да је Влада Србије ту да подржи Прокупље, уз напомену да је већ за санирање неких дугова локалне самоуправе из текуће буџетске резерве издвојено 140 милиона динара.

Директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић, који је заједно са премијерком обишао Дом здравља у Прокупљу, рекао је да ће у ту здравствену установу бити уложен велики новац како би она напокон, након три деценије, могла да служи својој сврси.

Благојевић је објаснио да ће се тај пројекат одвијати у две фазе, тако да ће у првој фази бити рађен спољни омотач, а у другој унутрашње сређивање, и додао да очекује да ће радови почети следеће године.

Државни секретар Министарства здравља Берислав Векић је, говорећи о кадровским решењима за медицинске установе у Прокупљу, рекао да је при крају израда кадровског плана за 2018. годину.

Он је подсетио на то да је у претходне две године за Дом здравља и Општу болницу у Прокупљу Влада Србије дала сагласност да се запосле 22 медицинска радника, како би се подмладио кадар.

Према последњој одлуци Владе Србије, како је навео, за Дом здравља одобрена су нова радна места за медицинске сестре и једног правника, док су за Општу болницу одобрена два места за лекаре, три за медицинске сестре и једно за немедицинског радника.

Председник Општине Прокупље Александар Симоновић рекао је да је са премијерком разговарао о томе како да се реше кључни проблеми у тој општини и омогући да Прокупље постане боље место за живот.

Симоновић је, говорећи о плановима за изградњу нове индустријске зоне, навео да је предвиђено да се она гради код фабрике ''Хисар'' на 16 хектара, а да ће за радове бити потребно нешто више од четири милиона евра, што ће финансирати Министарство привреде.

Нова индустријска зона, како је истакао, служиће за привлачење нових инвеститора и отварање нових радних места у Прокупљу, што је данас немогуће јер је постојећа зона пребукирана.



Брнабић и Љајић обишли су данас и фабрику „Симпо шик“ у Куршумлији и Специјалну болницу за рехабилитацију „Жубор“ у Куршумлијској Бањи.

Премијерка је том приликом поручила да је туризам један од сектора који најбрже расте у Србији, посебно бањски туризам, у којем се у првих шест месеци ове године бележи 253.000 посета, а највише је људи из Србије, мада их је све више и из иностранства.

Такође, она је истакла да Куршумлија са три бање, уз Ђавољу варош и Радан планину, има огроман потенцијал за туризам.

Оно што ће нам свима помоћи је боља инфраструктура и инфраструктурно повезивање. Највећи пројекат и вест је да ћемо 2019. године кренути коначно изградњу такозваног ауто-пута мира Ниш–Приштина–Тирана–Драч, а следеће године ћемо ићи у прву фазу Ниш–Плочник, нагласила је премијерка.

Брнабић је навела да када се заврши прва фаза биће много лакше ауто-путем доћи и до Прокупља и Куршумлије, а да ће тада бити лакше доводити и инвеститоре, као што ће бити лакше и малим и средњим предузећима да се шире и повезују са целом Србијом и да извозе.

Премијерка је додала да је кључна ствар код интерних миграција инфраструктурно повезивање, а да је страшно данас размишљати колико је далеко Куршумлија да се стигне до ње, те да је управо из тог разлога толико важан пројекат „ауто-пута мира“.

Невероватно ми је да у Скупштини сваки пут морам да браним тај пројекат, као да опозиција никада није била у Топлици и видела колико је тај аутопут важан за Прокупље, Куршумлију, за читаву целу Топлицу, указала је она.

Брнабић је напоменула да су два највећа задатка Владе Србије у вези са Куршумлијом управо део ауто-пута Ниш–Плочник и измена закона о јавној својини, како би се извршила приватизација Куршумлијске Бање.



Она је, говорећи о фабрици “Симпо шик”, истакла да је то једна од ствари која се мора решити, односно да се мора обезбедити да та фабрика послује одрживо, да наставе производњу и да се нађе стратешки партнер, који ће уложити у обнову опреме, како би били конкурентни са свим компанијама које послују у Србији и иностраним компанијама.

Љајић је истакао да је Куршумлија на својој територији има три бање, од тога две које раде одлично и које су међу осам бања по броју посетилаца и ноћења која се остваре – Пролом и Луковска Бања.

Он је навео и да је у првих шест месеци забележено 20 одсто више долазака у српске бање, што показује значај бањског туризма за економију Србије.

Председник Општине Куршумлија Родљуб Видић навео је да је да су данас разговарали о оживљавању Куршумлијске бање, која већ 12 година не ради и коју нису успели да продају пре пар месеци, због превисоке цене, затим о хидроакумулацији Селова, инвестицији која траје већ 30 година, као и о ауто-путу који треба да се гради Ниш–Приштина.