Фото: minrzs.gov.rs

Ђорђевић је, на панел дискусији поводом обележавања 10 година од ступања на снагу Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, подсетио на то да је Србија постала једна од 177 земаља чланица УН које су усвојиле Закон о потврђивању Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом.

Такође, како је додао, наша земља је и једна од 92 државе које су усвојиле и Закон о потврђивању Опционог протокола уз Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом.

Србија је ратификацијом наведених докумената стала у ред земаља које питање унапређења положаја особа са инвалидитетом посматрају као један од најзначајнијих приоритета, и тиме дала могућност својим грађанима да се у случају кршења забране дискриминације могу и непосредно обратити Комитету УН, објаснио је министар.

Према његовим речима, сума која је из државног буџета у 2018. години издвојена за унапређење положаја особа са инвалидитетом износи 1, 7 милијарди динара, што је знато више у односу на претходну годину, с тим што ће Влада настојати да сваке године тај износ повећава.

Реформе, које је 2014. године покренуо председник Србије Александар Вучић допринеле су изласку из кризе и усвајању првог развојног буџета након много година, а тиме се отворио пут за знатно унапређење положаја особа са инвалидитетом, нагласио је Ђорђевић.

Он је пренео да Министарство предузима низ конкретних мера кроз реализацију пројеката, како би се побољшали услови живота особа са инвалидитетом.

Пројектом „Београд без баријера“, започетим 2015. године, престоница је постала богатија за више од 250 постављених рампи у свим деловима града којима је особама са инвалидитетом олакшано кретање, напоменуо је министар.

Такође, како је додао, Министарство спороводи и пројекат којим ће административне зграде у Београду добити мапе са наменом да слепим и слабовидим особама помогне у кретању, као и пројекат који има за циљ да се на свим раскрсницама поставе звучни семафори.

Он је указао на то да ће тиме Београд постати први град у Европи са комплетном звучном сигнализацијом.

Ђорђевић је подсетио на то да ће израда социјалних карти и умрежавање институција допринети томе да се социјална помоћ правилно расподели и спречи евентуална злоупотреба.

Наш заједнички задатак јесте да уклонимо све препреке које онемогућавају не само партиципацију особа са инвалидитетом у свим друштвеним збивањима, већ и њихов пун допринос заједници чији су равноправни чланови, закључио је министар.