Козарев је, у писаној изјави за медије, подсетио на то да је поред више неформалних блокада, Приштина била чак одлуком парламента привремених институција на Космету на више месеци званично обуставила учешће у дијалогу, а да је тамошња влада почетком марта ове године формалном одлуком одбила да уђе у процес оснивања Заједнице српских општина.

Томе треба придодати низ изјава албанских политичких званичника у Приштини о томе да успостављање Заједнице српских општина треба условити пријемом самопроглашеног Косова у Уједињене нације, те одбијања учешћа на разговорима у Бриселу на којима је ЗСО примарна тема, подвукао је он, поставивши питање како се све то може назвати него блокадом дијалога.

Заједница српских опшина, како је нагласио, није само један од елемената првог бриселског споразума, јер на њу се односи првих шест од петнаест тачака тог документа, тако да није најважнији резултат дијалога само за Београд, већ је објективно најважнији. Као такав је и званично део спољне политике Европске уније као посредника у дијалогу и гаранта спровођења договореног.

Београд је све своје обавезе које проистичу из првог бриселског споразума испунио, и сваки покушај Приштине да успостављање Заједнице српских општина услови нечим што није интегрални део тог споразума јесте најогољенија самовоља и избегавање обавеза преузетих у преговарачком процесу, указао је Козарев.

По ко зна који пут наглашавамо да је Београд доследно опредељен за дијалог, али за дијалог су потребне две стране, као и обострана воља да се оно што се договори и спроведе, истакао је у саопштењу Козарев.