Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Конференције за новинаре > Формирано Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања

Формирано Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања

Београд, 12. јун 2018. године – Споразумом Министарства заштите животне средине, Министарства здравља, Министарства одбране и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, основано је Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања Републике Србије по здравље људи и животну средину.

АУДИО: Конференција за новинаре поводом оснивања заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања



У саопштењу Министарства заштите животне средине наводи се да су Споразум потписали министар заштите животне средине Горан Триван, министар здравља Златибор Лончар, министар одбране Александар Вулин и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

После вишемесечних припрема и рада, поменутим споразумом формирано је тело које ће окупити најеминентије истраживаче, научнике, стручњаке и институције Србије, са задатком да испитају све научне и стручне чињенице које су релевантне за утврђивање последица бомбардовања 1999. године.


Триван је након потписивања овог документа рекао да Србија има обавезу према грађанима да утврди истину у вези агресије НАТО, јер је то питање наше будућности.

Када схватимо шта се догодило, знаћемо и какве мере да предузмемо како би заштитили грађане и биодиверзитет наше земље од последица, истакао је он и објаснио да ће истраживања обухватити не само последице бомбардовања осиромашеним уранијумом, већ и загађења настала уништењем хемијских и петрохемијских постројења чије последице могу бити драматичне.

Истраживања ће, како је навео, бити спроведена на целокупној територији Србије, укључујући и територију Косова и Метохије, где је било највише бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом.

Покушаћемо да истраживања проширимо на Косово и Метохију. Грађани наше јужне покрајине имају право да знају истину о томе какве су последице бомбардовања на том подручју, деца на Космету имају право на здрав живот, подвукао је министар.

Према његовим речима, у оквиру Заједничког тела деловаће Међуресорно координационо тело, Савет, Национална мрежна лабораторија и Управни одбор.


Међуресорно координационо тело, како је објаснио, биће ангажовано на прикупљању, анализи и припреми материјала са подацима о променама у стању животне средине и природе, пре и после НАТО бомбардовања, а у његов рад биће укључени и други еминентни стручњаци, нарочито институти.

Национална мрежа лабораторија објединиће рад акредитованих државних и приватних лабораторија, ради прикупљања извештаја о испитивањима који се односе на истраживање појава загађења радиоактивним материјалом и истраживање хемијског и биолошког загађења, прецизирао је министар.

Триван је истакао да ће Заједничко тело имати потпуну научну аутономију у свом раду, оценивши да ће истраживање последица бомбардовања имати велики одјек не само у региону, већ у читавом свету.

Србија не жели да осуђује друге, него да помогне себи. У међувремену су се промениле администрације у земљама које су учествовале у злочину против Србије и било би хумано да данашње администрације помогну нашој земљи у санирању последица бомбардовања, рекао је Триван.

Он је позвао читаву земљу да буде уједињена око овог питања и подржи рад Заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања Републике Србије по здравље људи и животну средину.


Лончар је, изражавајући захвалност свим учесницима, посебно Тривану као председнику Управног одбора Заједничког тела, подсетио је на то да је потписивање Споразума уследило на основу одрађених процедура као израз чврсте намере Србије да се испитају последице бомбардовања НАТО 1999. године.

Ми смо ту да помогнемо јер не би било у реду ни према нама, ни према будућим генерацијама, да не учинимо све што можемо како бисмо дошли до чињеница шта се то десило. Не желимо да прејудицирамо, али желимо да изнесемо чињенице, како се сутра то ником више не би десило, подвукао је Лончар.

Председник Међуресорног координационог тела Александар Јововић истакао је да ће у раду овог тела бити примењене у свету признате научне методе, што ће гарантовати поузданост и прихваћеност података.


Начелник Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије Даница Грујичић објаснила је да ће се истраживања стручњака одвијати у две фазе, при чему ће се у првој фази прикупљати и обједињавати постојећи подаци и резултати већ спроведених истраживања.

Она је позвала младе научнике да допринесу откривању истине о последицама бомбардовања, истакавши да ће истраживања бити вишегодишња, због чега ће јавност морати да буде стрпљива у чекању резултата.

Грујичић је објаснила да основ рада Заједничког тела чине струка, наука, млади људи који морају да изађу на терен, као и државна организација као подршка, и истовремено исказала захвалност Влади на подршци на овом послу.

У прилогу можете погледати списак чланова Заједничког тела.


Аудио/видео прес
Тонски и видео записи са конференција за новинаре чланова Владе Републике Србије

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: [email protected]