Фото: Танјуг

Ђурић је, у просторијама Удружења породица киднапованих и убијених на Космету, истакао да права решења за Косово и Метохију могу да се нађу само кроз компромисе Београда и Приштине, у којима ће бити задовољени интереси и Срба и Албанаца.

Он је рекао да је Резолуцијом 1244 СБ УН 1999. године уређен статус јужне покрајине, и да је статус Косова и Метохије и данас за Србију уређен том резолуцијом.

Управо темељећи се на овој резолуцији, на праву, правди, огромним патњама кроз које је прошао наш народ на Космету, захтевамо од међународне заједнице да казни оне који су одговорни за злочине према цивилима, према невиним жртвама рата у јужној покрајини, поновио је директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Он је навео да је данас дошао у Спомен-собу посвећену косметским жртвама да би указао поштовање браћи и сестрама, мајкама и очевима убијених, несталих и киднапованих у агресији на нашу земљу.

Према његовим речима, 10. јун 1999. године је један од најтрагичнијих дана српске историје. Тада није само окончана злочиначка агресија НАТО пакта на нашу земљу, већ је то дан који је означио почетак терора, прогона, убијања и систематског истребљивања српског народа са њихових вишевековних огњишта на Косову и Метохији.

Ђурић је подсетио на то да су резултат онога што је започело 24. марта 1999. године, а у нову фазу ушло 10. јуна 1999. године, хиљаде убијених и несталих и 247.000 протераних до данас са Космета.

Десети јун 1999. године, како је истакао, због тога је један од најцрњих дана у модерној српској историји.

Ђурић је поручио да не може бити боље будућности ни за Србе, ни за Албанце наметањем било којег решења споља, како поједини политичари у Приштини замишљају, те да су приче о тобожњем признавању независности Косова као решењу ништа друго него забијање главе у песак и одузимање и Србима и Албанцима на Косову и Метохији права на будућност.

Он је поновио да се до боље будућности може доћи само компромисом у којем обе стране нешто добијају.

Клањамо се сенима жртава на Космету, које су животом платиле само због тога што су биле српске, ромске, горанске, албанске и било које друге националности. Србија ће их се увек сећати и никада неће одустати од борбе за истину о злочинима који су се дешавали у јужној покрајини, зато што само оног тренутка када будемо извели пред лице правде оне који су одговорни за злочине, моћи ћемо да кажемо да се на примерен начин затвара поглавље у којем породице жртава и мученика нерешавањем ових злочина свакога дана трпе нове ране, закључио је Ђурић.