Фото: Танјуг

Ружић је подвукао да је традиција матичара у Србији дуга, додајући да данас има 1.355 матичара, који раде веома захтеван и важан посао и сведоци су и срећних и тужних догађаја у животима свих нас.

Он је рекао да матичари дају свој допринос и на пољу културе, демографије и историје нашег народа, и подсетио на то да су матичне службе почеле да функционишу још у 19. веку након доношења Сретењског устава.

Дан матичара, како је навео, обележава се на данашњи дан поводом првог закона који је нормирао рад матичних служби из 1946. године.
Према његовим речима, веома је значајно то што је 98 одсто података из матичних књига рођених, венчаних или умрлих пребачено у електронски облик.

Ружић је упутио апел свим локалним самоуправама до краја године напусте своје локалне апликације и пребацивањем матичних књига у електронски облик пређу у директан рад у централном систему, при чему је похвалио 108 локалних самоуправа које су то већ учиниле.

Очекујемо да током ове и у првој половини следеће године, у сарадњи са МУП-ом, учинимо и то да и држављанство пређе у централни регистар, тако да коначно више неће бити важно где вам је пребивалиште и где сте рођени како бисте остварили право у складу са Законом о општем управном поступку и добили одређени извод, указао је он.

Руководилац сектора за вођење матичних књига у управи Града Београда Наташа Живковић истакла је да је значај матичних књига изузетно велики, поготово у ситуацији када се сви реформски процеси базирају на матичним књигама, евиденцијама матичних књига и на свему ономе што је уписано у њих.

Из тих разлога су све новине које предвиђају измене закона веома важне за још динамичнији и бољи начин вођења матичних књига, како за саме матичаре, тако и за све надлежне службе које се ослањају на податке из матичних служби, навела је Живковић.