Биљана Поповић Ивковић и Владимир Ребић

Поповић Ивковић је на едукативној трибини "Ухапсимо болест заједно", која је одржана поводом Светског дана борбе против рака јајника, истакла да у Србији годишње више од 750 жена оболи од те врсте болести.

Она је нагласила да је зато на Светски дан борбе против те опаке болести у Полицијској управи Града Београда одржана едукативна трибина, чији је циљ информисање жена у МУП-у о значају превентивних прегледа.

Поповић Ивковић је нагласила да морамо бити одговорни према себи, својим породицама и друштву, и упозорила на то да податак да годишње 450 жена умре од рака јајника заиста мора да нас забрине.

Државни секретар Министарства здравља Владимир Ђукић рекао је да је кључно правовремено откривање болести, као и редовни потпуно бесплатни гинеколошки преглед и лечење у раној фази.

Ђукић је упутио позив припадницама МУП-а да дођу недељом у здравствене установе на ултразвучне прегледе, наводећи да је кроз досадашњих осам циклуса прегледано више од 200.000 пацијенткиња.

Директор полиције Владимир Ребић оценио је да је потребно радити на промени свести код жена у Србији са поруком да је рак излечив ако је на време откривен.

На трибини је приказан филм о Зорици Велицки, која је оболела од рака јајника у 26. години и њеном искуству у борби против те најсмртоносније болести код жена, а стручњаци упозоравају на то да се, нажалост, у 60 до 70 одсто случајева болест открије у одмаклој фази.

Директор Института за онкологију и радиологију Србије Радан Џодић истакао је да је рак јајника излечив уколико се правовремено дијагностикује, а у почетној фази је 100 одсто излечив, као и да је потребно ширити свест о томе да је та болест излечива.

Џодић је нагласио важност превентивних гинеколошких прегледа, и упутио позив женама да макар једанпут годишње обаве те прегледе.

Директор Института за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије Александар Стефановић истакао је да се у тој здравственој установи годишње оперише више од 100 жена оболелих од те злоћудне и опаке болести.

Такође, Стефановић је указао на то да се у 25 одсто случајева болест открије случајно током других интервенција.

Међу ризицима за оболевање, како је навео, јесу прекомерна тежина, цисте, пушење цигарета, неправилна исхрана, претходна обољења као што је рак дојке, дуготрајни контакт са опасним супстанцама, али и нерађање деце.

Стефановић је упозорио на то да нема раних, нити специфичних симптома болести, јер када се они појаве болест је већ у одмаклој фази, због чега је хирургија најчешћи вид лечења.