Фото: tanjug.rs

Кубуровић је на панел дискусији „Напредак у Поглављу 23 и промена Устава“, у оквиру Пете пленарне седнице Националог конвента о ЕУ, навела да цивилни сектор има најзначајну улогу у радној групи која ради на изради Нацрта закона о бесплатној правној помоћи.

Међутим, како је истакла, док се не постигне консензус између цивилног сектора и адвокатуре у вези са конкретним решењима, Министарство неће ићи у даљу процедуру усвајања закона.

Национални конвент и те како сарађује са Министарством правде, нагласила је Кубуровић и као други закон где је цивилни сектор имао немерљив допринос навела такозвани закон о несталим бебама, односно Закон о утврђивању статуса деце за које се сматра да су нестала у породилиштима у Србији.

Она је напоменула да се тај закон налази у скупштинској процедури управо захваљујући цивилном сектору, и објаснила да се његовим усвајањем испуњава обавеза коју Србија има према одлуци Европског суда за људска права.

Према њеним речима, невладине организације ће имати велики допринос у праћењу примене тог закона у пракси, као и да готово сви закони које предлаже Министарство правде подразумевају широку јавну расправу и да није било ниједног закона који је у Народну скупштину отишао по хитном поступку.

Широка јавност је, како је предочила, била укључена и у процес израде законских решења попут Закона о заштити узбуњивача, Закона о извршењу и обезбеђењу, као и Закона о спречавању насиља у породици.

Са том праксом Министарство правде и даље наставља. Иако се можда не слажемо увек и имамо различита мишљења, суштина дијалога јесте да пронађемо компромис, да се удовољи једној и другој страни. Нећемо увек сви бити потпуно задовољни, али битно је да се уважавамо и да покушамо да нађемо најбоље заједничко решење, закључила је Кубуровић.

Истовремено, она је најавила да Венецијанска комисија планира да током заседања у јуну размотри Нацрт уставних амандмана из области правосуђа, који јој је Влада проследила, и затим да достави своје мишљење.

Кубуровић је навела да ће у мају експерти Комисије посетити Београд, што ће бити прилика за разговор са представницима ресорног министарства и цивилног сектора.


Она је подсетила на то да је радни текст уставних амандмана објављен у јануару, при чему је текст који је послат Комисији претрпео озбиљне промене, будући да је усвојен велики део примедби Високог савета судства (ВСС), Високог савета тужилаца (ВСТ), Републичког јавног тужилаштва (РЈТ) и цивилног друштва.

Циљ измена Устава, како је објаснила, јесте јачање независности судства, судијске и тужилачке функције и одговорности носилаца правосудне функције.

Према њеним речима, једна од новина јесте то што се у уставну категорију уводе тужилачки и судијски помоћници, како се не би дошло у ситуацију да се њима законом дају овлашћења која нису прописана Уставом.

Такође, како је додала, предвиђа се и увођење петочлане комисије која ће одлучивати о избору чланова ВСС и Државног већа тужилаца (ДВТ), уколико не буде довољно гласова квалификоване скупштинске већине која ће подржати предлог кандидата за избор истакнутих правника.

Тиме се отклања могућност блокаде њиховог избора у Народној скупштини, објаснила је Кубуровић и додала да ће комисију чинити председник Уставног суда Србије, председник Народне скупштине, председник Врховног суда Србије, Високи јавни тужилац и Заштитник грађана.

Она је напоменула да је предвиђено и да Високи савет судства има десет чланова – пет судија, изабраних међу самим судијама и пет несудијских чланова, као и да ДВТ добије шира овлашћења.

Кубуровић је, када је реч о уласку у правосуђе, нагласила да није планирано више улазних институција за обуку, већ је дефинисано да онај ко се први бира на судијску или тужилачку функцију мора да прође одређену обуку, док ће општи и посебни услови за избор бити дефинисани законом.

У складу са тим, она је подвукла да се неће задржати постојеће стање, почетна обука на Правосудној академији неће бити једини услов за улаз у правосуђе, већ ће бити неопходна одговарајућа обука која ће зависити од врсте и дужине радног стажа.

Нацрт уставних амандмана из области правосуђа је 13. априла прослеђен Венецијанској комисији на мишљење, која ће их процењивати током предстојећег заседања у јуну.

Препоруке Венецијанске комисије биће убачене у текст амандмана који ће потом бити прослеђен Влади Србије, а према процедури измене највишег правног акта, Влада ће предлог уставних амандмана проследити Скупштини на усвајање, а свакако ће морати да буду верификовани на референдуму.

Поред Кубуровић, о Нацрту уставних амандмана у области правосуђа, као и напретку Србије у оквиру Поглавља 23, говорили су и председник Врховног касационог суда и Високог савета судства Драгомир Милојевић, заменик Републичког јавног тужиоца и члан Државног већа тужилаца Горан Илић, амбасадор СР Немачке у Србији Аксел Дитман, као и председник Одбора за људска, мањинска права и равноправност полова Скупштине Србије Мехо Омеровић.