Фото: tanjug.rs

Јоксимовић је, заједно са министром здравља Златибором Лончаром, у Општој болници у Пожаревцу присуствовала почетку спровођења пројекта прекограничне сарадње Румуније и Србије "Заједничка иницијатива Србије и Румуније у борби против рака у пограничном подручју".

Она је објаснила да је у питању заједничка иницијатива Србије и Румуније у борби против рака у пограничном подручју, чији се основни циљ односи на решавање једног од главних изазова у здравству – борбу против карцинома.

Јоксимовић је исказала велико задовољство тиме што је данас започет изузетно значајан пројекат за јавно здравље људи у Србији и за важну област медицине, која поприма све више маха, где се свакодневно може чути да све више људи обољева од малигних болести.

Мислим да ако нешто треба да финансирамо из средстава која су нам расположива, доступних средстава ЕУ, то је свакако везано за унапређење здравља наших људи, јер без здраве нације, здравих грађана, не можемо да креирамо ни бољу политику, ни бољу будућност за све нас, указала је она.

Када питате људе у Србији шта очекују од процеса евроинтеграција, шта је то што желе као стандард, на првом месту је боља здравствена нега и доступније здравство свима. Ако је то циљ и очекивање наших људи, онда је и за нас приоритет да када год можемо користимо доступна средства, која су бесповратна помоћ, додала је Јоксимовић.

Према њеној оцени, овај пројекат је изузетно важан за Србију, пограничне општине и у Браничевском, делом Подунавском округу, делом у Војводини и за пограничне општине у Румунији.

Србија, како је нагласила, већ дуго користи средства из ИПА програма, што се најбоље показало у области прекограничних пројеката, у оквиру којих Србија има сарадњу са Мађарском, Бугарском, Румунијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином, Хрватском и од ове године и са Македонијом.

До 2020. године, имаћемо доступних 88 милиона евра бесповратне помоћи, прецизирала је Јоксимовић и додала да је ЕУ, уз све недоумице и одређене политичке потешкоће, највећи донатор Србији.

Према њеним речима, наша земља је у претходних 12 година од Европске уније добила више од две милијарде евра бесповратне помоћи.

Лончар је истакао да ће се ефекти овог пројекта осетити тек за три године, када се капацитети у болници у Пожаревцу отворе и ту буде опрема, као и када будемо имали нове младе лекаре, који су већ кренули на специјализацију.

Он је указао на то да ће поред 88 лекара, који су већ примљени, бити примљено још лекара којима ће се дати специјализације и све оно што је неопходно, јер је потребно спремно дочекати отварање болнице.

У болници у Пожаревцу ће бити контролни механизам, који ће умрежити и систем у Србији и у Румунији, те ће моћи да се проверава какви су резултати, што ће бити подстицај да се ради још боље.

Данко Николић, директор болнице, навео је да је овај пројекат наставак пројекта у оквиру којег је изграђен ургентно пријемни центар и специјалистичке амбуланте.

Овим пројектом, како је објаснио, завршавају се три спрата, чиме ћемо добити централни оперативни блок са интензивном негом и стационарним делом одељења гинекологије са акушерством, урологије и хирургије.

Захваљујући донацији Европске уније, 2021. године имаћемо комплетно завршену нову болницу, рекао је он.

Кармен Панаитеску из ONCOGEN-а указала је на то да тај центар већ 20 година врши истраживања за рано дијагностицирање рака.

Циљ овог пројекта, како је објаснила, јесте да рано открије канцер користећи генетске тестове, чиме ће наша медицина достићи међународни ниво.

Побољшаћемо дијагностику за 80 одсто. Имамо болницу која ће бити опремљена код вас, дијагностику код нас, стратегија развоја здравства у овој области биће подигнута на виши ниво, рекла је Панаитеску.

Укупна вредност пројекта износи више од 11,6 милиона евра, а, поред Опште болнице и Министарства здравља, партнери на пројекту су и Ургентна клиничка болница "Пије Бранзеу" из Темишвара и Окружна ургентна болница Решица из Румуније.