Бошњак је оценио да Србија има добар законски оквир у области заштите права националних мањина, али и да се на бројним пољима још доста мора радити.

Он је навео да је на састанку било речи о популарисању учења мањинског језика кроз образовни систем, оснивању мањинских редакција у приватним медијима на локалном нивоу, али и подршци припадницима националних мањина да слободно изражавају своју верску припадност.

Поједина питања су, како је рекао, и после овог састанка остала отворена, попут функционисања и рада румунске цркве у источном делу Србије, затим питања образовања и информисања на језицима мањина, као и питање избора за Национални савет.

Државни секретар је оценио да ће добри билатерални односи између Румуније и Србије и непризнавање независности Косова и Метохије бити употпуњени добрим договорима који ће нам помоћи у реализацији Националног плана за побољшање положаја мањина у Србији.

Он је нагласио да су припремљена два нацрта закона који се баве питањем положаја националних мањина, и да ће већ од 29. марта у јавну расправу ући и пакет закона о којима ће одлучивати посланици републичког парламента на наредном заседању.

Дилоф је истакао да би у циљу развоја добре сарадње са генералним конзулатом Румуније, када је у питању поштовање права националних мањина, требало имати у виду и економски развој ове две регије.

Румунска заједница у Србији и српска заједница у Румунији треба да буду једна тачка која ће спајати ове две државе, навео је он и оценио да ће добро разумевање две заједнице довести до просперитета у њиховим билатералним односим у будућности.

Начелник Зајечарског управног округа Владан Пауновић истакао је да је та средина одувек била национално мешовита, изневши податак да према последњем попису из 2011. године у Бољевцу и Зајечару има 307 грађана који су декларисани као Румуни и 6254 Влаха.

Учесници у дискусији су истакли важност анализе спровођења билатералних споразума, као и то да ће питање статуса и положаја националних мањина бити тема приступних преговора Србије са ЕУ.