Фото: tanjug.rs

Вукосављевић је, у обраћању новинарима након округлог стола у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, који је водила културно-просветна заједница, рекао да је на скупу посебно истакнута неопходност очувања и заштите наслеђа чији носилац мора да буде Србија у сарадњи са надлежним међународним културним и другим институцијама.

Према његовим речима, заједница која је изнедрила културно наслеђе мора бити предмет посебне бриге Србије и надлежних међународних фактора.

Такође, оцењено је да је питање Космета питање од прворазредног значаја, које се тиче прошлости, садашњости и будућности српског народа. С тим у вези, сваки приступ решавању овог проблема мора узети у обзир чињеницу да су Косово и Метохија и колевка и јединствени историјски израз како српске државе, тако и културе српског народа, навео је он.

Министар је истакао да је са скупа у Палати Србија апеловано на међународну јавност да се јача свест о неопходности заштите културног наслеђа од уништавања путем ратних, политичких, међуверских и других сукоба.

Вукосављевић је такође подвукао да култура и њене разноликости морају бити основ за спајање и разумевање народа, а не за нове сукобе или продубљивање старих.

Писац Милован Витезовић рекао је да ће мир који буде дошао на Космет омогућити да се раде археолошка и друга истраживања на подручју јужне покрајине.

Он је подсетио на бројне споне које вежу два народа који живе на простору Космета, те да су пре пријема ислама отац и брат Скендербега сахрањени у Хиландару и да се њихови гробови часно чувају.

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев истакао је да је 26. по реду округли сто у оквиру унутрашњег дијалога о Космету протекао у сенци јучерашњег терористичког напада у Косовској Митровици и отмице директора Канцеларије Марка Ђурића.

Козарев је нагласио да су културни посланици данас подсетили на то да ово нису најтежа времена за Србе на Космету и да смо и у тежим условима били кадри да одбранимо државу и народ.

Представник Републике Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић подсетио је на то да је 16 цркава и манастира уништено у мартовском погрому 2004. године и да су на листи Унеска још угрожене четири српске светиње – Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка.

Косово не тежи пријему у Унеско да би заштитили културну баштину, већ да српску баштину прикажу као своју, објаснио је Милашиновић.