Фото: Танјуг

Триван је у обраћању новинарима објаснио да након тога следи усаглашавање са Европском комисијом, што ће трајати неколико месеци, истакавши да ће Србија бити спремна за отварање тог поглавља када буде завршен нацрт преговарачке позиције.

Према његовим речима, процењено је да је Србији за довођење животне средине у ред по светским стандардима потребно приближно 15 милијарди евра у наредних 30 година.

Он је указао на то да наша земља нема та средства, али да верује да је Европска комисија спремна на то да нам помогне и обезбеди половину тог новца, а остатак морамо сами да пронађемо.

Наша земља би финансијска средства могла да пронађе из иностраних фондова, али и приватних извора кроз јавно-приватно партнерство у области животне средине, навео је министар.

Триван је, говорећи о заштити природе, рекао да је циљ Србије да до 2020. године десет одсто територије наше земље буде под заштитом, што је недовољно, јер ЕУ у том периоду има циљ да под заштитом буде 20 одсто територије.

Министар је најавио и проверу стања заштићених природних добара, оцењујући да није сигуран да сви они заслужују статус који имају.

Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији Тања Мишчевић подсетила је на то да је Стратегијом ЕК о проширењу на Западни Балкан дат оквирни период за Србију и Црну Гору да би до 2025. године могле да приступе ЕУ, а да то значи да преговарачки процес мора да се заврши до 2023. године.

Та година ће брзо доћи, а мерило успеха неће бити то што смо усвојили законе, већ ваљаност њихове имплементације, нагласила је Мишчевић и додала да су значајна средства неопходна за испуњавање обавеза из Поглавља 27.

Члан Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији Анђелка Михајлов подсетила је на то да у области заштите животне средине Европска комисија каже да је Србија транспоновала законодавство ЕУ, а да је највећи проблем у имплементацији.