Пауновић је у Народној скупштини, уз захвалност скупштинском Одбору за људска и мањинска права и равноправност полова, који је организовао ову седницу, нагласила да одржавање овог скупа показује важност сарадње представника извршне и законодавне власти са представницима цивилног друштва и независним државним органима, уз подршку међународних организација, у праћењу и унапређењу примене препорука УН у области људских права.

Пауновић, која је и председник Савета за праћење примене препорука механизама УН за људска права, предводила је државну делегацију која је 24. јануара у Женеви представила извештај Србије за трећи циклус Универзалног периодичног прегледа.

Србија је, како је подвукла, са великом одговорношћу приступила припремама за трећи циклус овог прегледа, које су трајале дуже од пола године.

Влада је, како је подсетила, извештај за трећи циклус Универзалног периодичног прегледа усвојила на седници одржаној 31. октобра 2017. године, а његовом израдом координирала је Канцеларија за људска и мањинска права.

Она је објаснила да је у односу на претходне циклусе процес извештавања пред УН знатно унапређен и да је извештај настао као резултат заједничког рада представника министарстава и служби Владе.

Према њеним речима, у оквиру процеса израде извештаја одржани су консултативни састанци са свим представницима ресора који су задужени за реализацију препорука независних државних органа и организацијама цивилног друштва.

Пауновић је напоменула да су значајну подршку процесу израде извештаја пружиле Канцеларија високог комесара за људска права и Мисија ОЕБС-а у Србији.

Србија је једна од ретких земаља која је још 2014. године успоставила, на нивоу Владе, Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права, подсетила је Пауновић.

Према њеним речима, на једном месту по први пут имамо преглед свих препорука које дају УН након представљања државних извештаја, где је за сваку од тих препорука одређен државни орган задужен за испуњавање дате препоруке са јасно дефинисаним роковима.

Рад овог тела је знатно олакшао читав процеса припреме за Универзални периодични преглед , указала је она и додала да Савет има за циљ ефикасније праћење добијених препорука, али и побољшање међусекторске сарадње у циљу њиховог спровођења.

Пауновић је оценила да је оснивањем Савета створена још једна чврста основа за даље јачања сарадње са механизмима УН, уз напомену да су успостављање овог механизма поздравила сва уговорна тела УН за људска парава, као и Савет за људска права.

У процесу разматрања извештаја Србије за трећи циклус поменутог периодичног прегледа, у дијалогу са делегацијом наше земље учествовале су 74 државе чланице УН, које су постављале питања делегацији и давале препоруке током интерактивног дијалога.

Читав дијалог посвећен је разматрању извештаја Србије као чланице УН-а, а поред тога разматрана су и два извештаја о Србији Канцеларије високог комесара за људска права УН.

Један извештај заснива се на информацијама које је Канцеларија високог комесара за људска права УН добила од уговорних тела УН и специјалних процедура УН, док је други извештај заснован на информацијама из Србије добијених од заштитника грађана и организација цивилног друштва.

Србија је од држава чланица УН добила 190 препорука, од којих је делегација на лицу места прихватила 74, а за преосталих 116 препорука наша делегација се обавезала да ће Савету за људска права доставити накнадно писано изјашњење.

Поред Пауновић, на данашњој седници обратили су се и председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић, стални координатор Канцеларије УН у Србији Карла Херши и заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Џозеф Мелот.

О учешћу заштитника грађана у процесу извештавања за Универзални периодични преглед говорио је заштитник грађана Зоран Пашалић, док је о учешћу организација цивилног друштва у процесу извештавања за поменути преглед говорила директор Београдског центра за људска права Соња Тошковић.