Ружић је истакао да је потребно осмислити критеријуме и показатеље добре управе на локалном нивоу, уз јачање њихових капацитета да управљају ресурсима и подижу квалитет услуга које пружају грађанима.

Индексу задовољства ће се, како је навео, ове године посветити велика пажња, а за то су опредељена значајна средства.

То ћемо урадити први пут у Србији, јер је важно да знамо шта грађани мисле о раду председника општине, али и службеника на шалтеру, истакао је министар и додао да ће тај пројекат трајати две године и на основу њега ће се утврдити слабе тачке, које ће потом бити саниране.

Ружић је поручио да се реформа јавне управе спроводи због грађана Србије, уз подсећање на то да јавна управа у последњих неколико година пролази кроз веома динамичан процес трансформације.

Према његовим речима, јавна управа у нашој земљи дели судбину трансформације каква постоји и у осталим земљама у региону, а све у контексту евроинтеграција.

Србији је чланство у ЕУ приоритетан спољнополитички циљ, а реформу јавне управе спроводимо због крајњих корисника, односно грађанки и грађана, поновио је министар.

Ружић је, представљајући новине у раду Министарства државне управе и локалне самоуправе, поменуо Закон о националној академији за јавну управу, која би требало да почне са радом током ове године.

То је важно како бисмо дошли до тога да се сви управни закони на јединствен начин спроводе на читавој територији Србије, истакао је он и додао да још постоји ситуација да се у различитим срединама различито спроводе исте одредбе закона.

Министар је истакао и да је доношење Закона о општем управном поступку, којим је уређено да се размена података обавља између служби уместо да грађани шетају од шалтера до шалтера и прибављају документе, створило основ за добру комуникацију службеника.

Он је, говорећи о еЗуп програму који омогућава електронску размену података, рекао да га активно користи више од 50 општина и градова, уз напомену да ће сваки дан све више локалних самоуправа уводити ту праксу.