Фото: Танјуг

Кубуровић је у изјави за агенцију Танјуг истакла да одлуке српских правосудних органа не може нико да укида, па ни Генерални секретаријат Интерпола.

Она је, реагујући на одлуку Комисије за контролу међународних потерница у Лиону која је усвојила приговор Унмика и одлучила да Интерпол више неће третирати поменуте потернице, подсетила на то да су оне расписане још од 2004. године, по наредби Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду.

Поставља се питање да ли уопште Унмик може да се позива на Резолуцију коју је усвојила Генерална скупштина Интерпола 2010. године, имајући у виду да су потернице за Харадинајем и осталима расписане још 2004. године, указала је министар и додала да је спорно што се након 13 година преиспитују потернице које су све време биле на снази и код Интерпола.

Министар је нагласила да је Србија у јуну ове године одговорила на приговор који је Унмик уложио поводом потерница за командантом ОВК Рамушем Харадинајем и осталим осумњиченим лицима за злочине почињене на Косову и Метохији.

У одговору на приговор Унмика ми смо детаљно образложили који се поступци воде пред Тужилаштвом за ратне злочине и у којој су фази, на основу којих правних прописа су расписане потернице и на основу којих се законских одредаба поступци воде, објаснила је Кубуровић.

Када је реч о Харадинају, како је истакла, против њега је и даље у току поступак пред Тужилаштвом за ратне злочине.

Према њеним речима, Србија мора да испуњава своје обавезе из Акционог плана за Поглавље 23 у процесу европских интеграција које се односе и на спровођење Националне стратегије за процесуирање ратних злочина.

Србија свакако остаје посвећена откривању ратних злочина и њиховом процесуирању, без обзира на то да ли су у питању особе српске, или неке друге националности, закључила је Кубуровић.