Ђорђевић је на састанку, на којем је учествовала и вршилац дужности помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић, истакао да особе са инвалидитетом не смеју бити заборављене и да ће Србија и ресорно министарство настојати да им пруже адекватну помоћ у областима у којима је то потребно.

Партнерским односом Министарства са великим бројем удружења особа са инвалидитетом пружамо помоћ и подршку у остваривању њихових законских права и на тај начин заједнички промовишемо развој толеранције у друштву у најширем смислу речи, рекао је министар.

Он је подвукао да Министарство жели да сарадња са удружењима особа са инвалидитетом у будућности буде још продуктивнија, како бисмо уклонили оне препреке које онемогућавају не само инклузију особа са инвалидитетом у друштвена збивања, већ и њихов пун допринос заједници чији су равноправни чланови.

На састанку су договорене смернице за иновативне методологије јавних позива, које ће кроз критеријуме бити прецизиране на предстојећем састанку са представницима 33 савеза у Србији, који окупљају 565 локалних удружења.

Тиме би били успостављени методологија и модел финансирања програмских активности из области унапређења положаја особа са инвалидитетом у Србији, чији су носиоци организације особа са инвалидитетом на територији целе Србије.

Ово би било постигнуто на сличан иновативан начин на који је успостављена методологија распоређивања финансијских средстава са предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом, а све у циљу праведнијег распоређивања новца који даје држава.

Представници НООИС-а исказали су захвалност Ђорђевићу на досадашњој подршци и успешној сарадњи, упознали га са активностима које су планиране за крај текуће године и сумирали досадашње постигнуте резултате.

Организација УН за образовање, науку и културу (Унеско) 1995. године прогласила је 16. новембар за Међународни дан толеранције. То је дан који све на свету подсећа на поштовање и уважавање различитости.

Према Декларацији УН, установљеној те године у Паризу, толеранција је дефинисана као прихватање чињенице да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу.