Ђукић Дејановић, која је председник Савета за права детета, рекла је да се један од кључних задатака односи на то да се установи шта се све може урадити на превенцији насиља над децом у нашој земљи, али и да се Савет упозна са циљевима одрживог развоја кроз призму интереса и права детета.

Она је навела да је једна од тема ове седнице био и Протокол о заштити деце чији је живот и рад везан за улицу, али и циљеви одрживог развоја у светлу заштите права детета.

Ђукић Дејановић је, говорећи о насиљу над децом, али и о вршњачком насиљу, рекла да је важна подршка породици, уз напомену да доносиоци одлука не могу да се баве само последицама, већ је битно да се баве и узроцима те врсте насиља.

Чланови Савета за заштиту права детета су, поред осталих, и потпредседник Владе, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и председник Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић и директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Такође, чланови Савета су и представници министарстава за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, науке и технолошког развоја, културе и информисања, правде, омладине и спорта, државне управе и локалне самоуправе, као и представници невладиног сектора и истакнути експерти из области права детета.

Ђукић Дејановић је, поводом Европске недеље (не)плодности, указала на то да у Србији десет одсто парова у репродуктивном периоду има проблем са стерилитетом.

Један од начина да се тај проблем реши јесте медицински потпомогнута оплодња, а парови у Србији имају право на три покушаја вантелесне оплодње о трошку државе, при чему је померена старосна граница за жене са 38 на 42 године живота.

Она је указала на важност тога да парови уђу у процедуре испитивања разлога стерилитета, напомињући да струка може дати велики допринос томе да се тај проблем ублажи и да неки парови на тај начин остваре родитељску улогу.

Многе јединице локалне самоуправе саме сносе трошкове вантелесне оплодње, нека за два, нека за још један покушај, појаснила је Ђукић Дејановић, додавши да некада постоје и психолошки разлози због којих један пар не може да има децу и да је тада потребно укључити и психолошки, саветодавни рад.

Циљна стопа наталитета по жени у Европи требало би да буде 2,1, али истраживања показују да је просек 1,58, а у појединим земљама попут Италије и Грчке и до 1,4. У нашој земљи жене у просеку имају по 1,5, док сваки трећи пар нема деце.