Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је, представљајући ово законско решење, рекао да се при његовој изради кренуло од искустава држава у којима постоји дуално образовање, али да је резултат Национални модел прилагођен специфичностима српске привреде.

Основни задатак овог закона, како је објаснио, јесте да уреди систем међу заинтересованим странама са јединственим циљем да се младим људима омогући квалитет знања који се стиче на два места – теоријска знања у школама и практична знања у реалном радном окружењу у компанијама које прате техничко-технолошки развој.

На овај начин ученици стичу и вештину управљања знањима, навео је он и нагласио да је циљ да се деци да прилика да бирају између образовних профила који у себи садрже више вештина.

Министар је као пример навео област прераде дрвета, у којој је у профилу оператер за израду намештаја садржано више вештина, столар, декоратер, тапетар и моделар.

Као изутено важно, Шарчевић је истакао да ученици неће бити радници, да је њихово присуство у компанијама одређено наставним плном и програмом, да они тек на завршним годинама на учењу кроз рад могу проводити три дана недељно и то не више од шест сати дневно.

Поред лиценцираних инструктора, који поседују најсавременија технолошка знања, отишли смо и корак даље од свих и предвидели постојање педагошког елемента, координатора практичне наставе, објаснио је он.

У складу са Стратегијом образовања 2020 и концептом целоживотног учења, ученици који заврше дуалне профиле имају право на наставак образовања након полагања стручне матуре.