Фото: Танјуг

Ружић је, након потписивања тог документа у Палати Србије, оценио да је поражавајуће то што је за три године више од 95 одсто прекршајних поступака застарело, али и додао да би та слика требало да се промени бољом сарадњом инспекције и прекршајних судова.

Та сарадња довешће до тога да пријаве које напишу инспектори добију ефикасан судски епилог, додао је он, нагласивши да данас практично почиње важан пројекат и по питању сарадње између инспекција и прекршајних судова, који се реализује уз подршку НАЛЕД-а.

Министар је објаснио да би споразум требало да доведе до ефикаснијих поступака које покрећу инспектори, тако што они више неће морати да иду у прекршајне судове да доказују прекршај, већ ће учинилац прекршаја морати да доказује супротно.

То што је више од 95 одсто прекршајних предмета 2013, 2014. и 2015. застарело, лоше је пре свега за привреду, али и за инспекторе који су практично због тога демотивисани. Улога инспекције је не да буде репресивна, већ да буде превентивно-едукативна, што ће овај споразум омогућити, указао је министар.

Ружић је истакао да је намера да се споразумом о признању прекршаја отвори могућност да прекршајни поступци трају што краће и да самим тим добију епилог.

Важно је да када се покрене поступак, када инспектор утврди прекршајну пријаву, да сваки несавестан субјекат буде свестан чињенице да ће бити санкционисан, напоменуо је Ружић и додао да се инспектори сусрећу са препрекама и проблемима у свом раду, те да је важно да јавност зна колико су они значајни и за реформу читавог система, и за привреду и за све грађане.

Ружић је изразио захвалност и Европској банци за обнову и развој (ЕБРД), уз чију је помоћ унапређен рад инспекцијских служби.

Мариновић је истакао да прекршајни судови суде на основу више од 280 закона из свих области живота и више од 800 подзаконских аката, те да се углавном везују за саобраћајне прекршаје, али и да се баве много важнијим материјама – царинским, пореским, девизним, антибуџетским и антикорупцијским предметима.

Према његовим речима, потписивање споразума је круна сарадње, али и тек први корак на том плану.

Он је навео да су прекршајни судови, посебно у великим градовима, преоптерећени, да прилив нових предмета далеко премашује месечну норму судије, те да су веома кратки рокови застарелости за вођење прекршајног поступка.

Председник Удружења судија прекршајних судова истакао је да су за готово све инспекцијске области рокови изузетно кратки, најкраћи у Европи и у региону и објаснио да прекршајни судови имају свега две године од дана чињења прекршаја да правноснажно окончају поступак.

Ни инспекторима није лако да утврде прекшај, тако да од дана чињења прекршаја до дана подношења захтева некад прође и више месеци, што одузима време у те две године, навео је председник Удружења судија прекршајних судова.

Саветник у НАЛЕД-у и координатор стручне групе Драгана Илић нагласила је да је боља сарадња инспекције и прекршајних судова кључна за сузбијање сиве економије, и упозорила на то да истраживања показују да привреда не верује у систем и могућност кажњавања починилаца прекршаја.

Илић је истакла да мање од трећине привредника сматра да ће починилац прекршаја бити откривен, само 14 одсто њих мисли да ће казна бити изречена, а само осам одсто привредника сматра да ће прекршилац казну и платити.

Директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Србији Данијел Берг нагласио је да је борба против сиве економије важна за пословни амбијент и подсетио на то да су ЕБРД и Влада Србије 2015. године потписали иницијативу за побољшање инвестиционе климе и пословање.

Берг је изразио задовољство сарадњом са Владом Србије и радом јединице у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе у коју је укључено 38 инспекција и 14 ресора.