Брнабић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Новости" изразила очекивање да ће Влада наставити тај процес несмањеним интензитетом и са још бољим фокусом и координацијом, истакавши да је најпоноснија због тога што је задржана фискална дисциплина и јавни дуг смањен за приближно милијарду евра.

Влада је претходне три године, како је подсетила, свеобухватним структурним реформама и мерама буџетске штедње, које нису биле ни лаке, ни популарне, успела да успостави макроекономску стабилност и фискалну консолидацију земље.

На тим чврстим темељима, мој тим је могао да настави да гради нашу земљу у складу са визијом коју сам представила грађанима у свом експозеу, навела је премијерка.

Према њеним речима, визија је да Србија буде модерна држава динамичне привреде засноване све више на иновацијама, која напушта бирократски начин размишљања и постаје сервис својих грађана.

Она је указала на то да је наша земља напредовала на листи Глобалног индекса конкурентности за 12 места, што је најбољи резултат у последњих десет година.

Такође, како је додала, спољнотрговинска размена је порасла за више од 13 одсто, а сличан је ниво и раста директних страних инвестиција.

Брнабић је, када је реч о повећању плата у јавном сектору, истакла да су у фокусу Владе били сектори образовања, здравства, науке и културе, јер су то полуге на којима желимо да почива Србија у будућности.

За десет одсто биће повећане плате учитељима, наставницима и професорима, у предшколским установама, основним и средњим школама, лекарима, медицинским сестрама и техничарима, као и социјалним радницима, запосленима у установама културе, Пореској управи, судовима, тужилаштвима и заводима за извршење кривичних санкција, прецизирала је она.

Према њеним речима, због тежине послова које обављају, одговорности које имају и услова у којима раде, повећање од десет одсто следи и војсци, полицији и безбедносним службама, док ће плате у администрацији бити веће за пет одсто.

Премијерка је оценила да примања у реалном сектору, у привреди, морају бити веће зато што то омогућава напредак привреде, али и зато што привреда финансира државну управу.

Она је, када је у питању систем плата у јавном сектору, нагласила да ће се наставити са његовим унапређивањем, како би се створио систем који награђује оне који се највише труде и постижу резултате.

Пензије ће од 1. јануара порасти пет одсто, што ће омогућити да више од 80 одсто пензионера има историјски највеће пензије, чиме се уједно смањује јаз између највећих и најмањих пензија, објаснила је Брнабић.

Истовремено, она је саопштила да се стално ради на унапређењу услова за пословање у Србији, пре свега кроз реформу јавне управе, како бисмо смањили бирократију и тиме појефтинили обављање административних послова.

У првих 100 дана мандата увели смо аутоматску оверу здравствених картица, чиме смо донели уштеду од више од 1,5 милиона евра годишње, нагласила је председница Владе и додала да се наставља интензиван рад на овоме кроз увођење електронске управе.

Такође, размишљамо о повећању неопорезивог дела дохотка, а Министарство финансија тренутно ради на нацрту закона којима би се ограничили парафискални намети, навела је Брнабић.

Она је, на питање када ће Србија бити спремна за улазак у ЕУ, на првом месту истакла да реформе спроводимо пре свега због нас самих, да бисмо имали друштво које има економске здраве основе, јавну управу фокусирану на грађане, владавину права и ефикасно судство.

Дакле, како је рекла, у смислу преговарачких поглавља тежимо томе да их затворимо што пре, али нам је у том процесу најважније да се реформе стварно спроводе, а не да се тај посао само завршава због ЕУ.

Према њеним речима, желимо да постанемо члан европске породице народа зато што нам је тамо место, али да кад уђемо у ЕУ будемо стабилан и јак партнер који ће моћи да допринесе укупном напретку Уније.

Она је напоменула да је ЕУ дала јасан сигнал читавом региону да је отворена за пријем нових чланова, што је очигледно кроз Берлински процес, који има за циљ јачање Западног Балкана и боље инфраструктурно и економско повезивање.

То је још јасније нагласио председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, када је дао оквире за ново проширење до 2025. године, у којем је пре свега нагласак ставио на Србију и Црну Гору, закључила је премијерка.