Одаловић је након 8. седнице Комисије за нестала лица, на којој је представљен Извештај о раду овог тела од 1. јануара до 30. јуна 2017. године, рекао да регионална сарадња држава по овом питању није на очекиваном нивоу.

Према доступним подацима, како је навео, у овом тренутку се трага за још 10.639 грађана, од тога на простору Косова и Метохије 1.658, у Хрватској 2.100 лица, а остало су нестали у Босни и Херцеговини.

Процес тражења несталих лица има одређених проблема у Хрватској и у БиХ, али и на простору Космета. Србија нема ниједан захтев за новом локацијом на нашој територији, али имамо на десетине захтева које смо усмерили ка Хрватској, БиХ и Еулексу, објаснио је он.

Комисија је констатовала да је више од четири хиљаде несталих лица српске националности, чија се тела налазе у мртвачницама у Загребу, Осијеку, Сарајеву, Тузли, Сјеници, Приштини и Бањалуци, рекао је Одаловић, истичући да је извесно да има и погрешних идентификација.

Он је прецизирао да је само у Косовској Митровици, од 88 реексхумираних тела, погрешно било идентификовано 18, при чему су то биле идентификације које су ад хок вршили тимови Хашког трибунала.

Србија у овом тренутку инсистира на томе да се на просторима на којима извесно постоје гробна места уради провера локација и ексхумација, рекао је Одаловић и нагласио да у Хрватској има 74 позната места која још нису ексхумирана.

Влада Србије ће, како је поручио, преко међународних представника и на Космету инсистирати на томе да се овај процес брже и квалитетније спроводи.

Он је најавио да ће се наредних дана поставити апликација која ће имати образац који ће грађани моћи да попуне уколико имају било какве информације о несталим и убијеним са простора бивше Југославије.

Очекујемо много већу улогу и подршку Међународне комисије за нестала лица и Међународног комитета Црвеног крста јер и они имају део одговорности за цео процес, закључио је Одаловић.

Председник Координације несталих, погинулих и убијених са простора бивше Југославије Драган Пјевач нагласио је да је неопходно доношење закона о несталим лицима, као и закона о породицама погинулих бораца и других уредби у Србији.

Врло је важно утврдити јединствену евиденцију српских жртава, указао је он и најавио да ће удружења породица несталих лица са простора бивше СФРЈ израдити публикације свих жртава са тог простора.