Матић је том приликом истакла да избор теме и дефинисани циљеви скупа потврђују да је и на највишем научном нивоу дигитална безбедност препозната као један од приоритетних националних изазова.

Она је подсетила на то да је министарство надлежно за телекомуникације израдило низ законских аката који су допринели правном и стратешком уређењу дигиталног простора.

Према њеним речима, њима је омогућено успостављање одрживих механизама за заштиту информација и информационих система, али и за јачање дигиталне безбедности грађана и заштиту њихове приватности.

Матић је навела да су током прошле године донети Закон о информационој безбедности и подзаконска акта којима су дефинисани информациони системи од посебног значаја, мере заштите, инциденти и начини њиховог пријављивања.

Такође, како је нагласила, усвојена је и Стратегија развоја информационе безбедности у Републици Србији, којом је обухваћен јавни, привредни, академски сектор, али и целокупна национална информациона безбедност, ради заштите података система и заштите грађана од злоупотреба нових технологија.

Као пример снажног националног одговора на проблем заштите приватности и дигиталне безбедности, она је навела решавање овог питања код најмлађе популације, која је, иако упозната са дигиталним окружењем, најугроженија.

На предлог Министарства усвојена је Уредба за заштиту и безбедност деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија, на основу које је успостављен Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, подсетила је Матић.

Она је напоменула и да је као одговор даљем развоју нових технологија, пре свега, нових мрежа, интернета свих ствари, употреби клауда и увођењу других иновативних решења, припремљен и нови закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању који је у Скупштини Србије.

Према њеним речима, тај закон треба да допринесе безбедности дигиталне комуникације и пословања и јачању поверења грађана и привреде у нове дигиталне сервисе.

Савладавање изазова дигиталне безбедности и заштите приватности, није у рестриктивном приступу. На држави је, као и на науци, да омогући слободно коришћење технологије ради олакшаног пословања, учења, решавања свакодневних обавеза и креативног остваривања, односно да подстакне укључивање свих грађана у дигитализацију која је узела маха на глобалном плану, рекла је Матић.

Због тога је, како је додала, важно обезбеђивање дигиталног простора кроз успостављање регулаторног оквира и поуздане инфраструктуре, али и спровођење едукације и јачање свести, чему ће допринети и овај скуп.

Учесницима и публици форума који су организовали Српска академија наука и уметности (САНУ) и Математички институт САНУ, обратили су се и министар здравља Златибор Лончар, министар културе и информисања Владан Вукосављевић и други представници државне управе, академици, као и представници привредног сектора.