Брнабић је том приликом објаснила да је Институт БиоСенс европски првак у истраживању и развоју и да је победио на најзахтевнијем програму ЕУ за истраживање и развој Хоризонт 2020, те да ће захваљујући њему Нови Сад, Војводина и Србија постати европски центар изврсности за пољопривреду.

Влада Србије, Покрајинска влада, ресорна министарства и Универзитет свакодневно заједнички покушавају да имплементирају знања запослених са овог института, навела је она и напоменула да је та сарадња довела до резултата.

Премијерка је изразила наду да ће ускоро бити потписан споразум о сарадњи између Владе, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Европске комисије о бесплатном коришћењу сателитских података из ЕУ, чиме ћемо постати прва земља која није чланица Уније а има приступ тим подацима.

Према њеним речима, други резултат је нова зграда Института БиоСенс, чија изградња ускоро треба да почне.

Истовремено, она је саопштила да је у последњих девет месеци за 20 одсто подигнута квота за упис на техничке факултете у Србији, чему је допринело одвајање више новца у буџету за просвету и запошљавање додатних наставника и асистената, али и за проширење капацитета тих факултета.


Брнабић је изразила наду да ће ускоро у Новом Саду бити отворен Научно-технолошки парк од 29.000 квадрата.

У Нишу је завршен стартап центар за иновационо предузетништво, у Београду од 2015. године имамо Научно-технолошки парк са 55 иновационих и техничких компанија које имају укупан профит од 10,5 милиона евра, и то је сигнал који дајемо младима, инвестираћемо више и бићемо ту за њих, подвукла је председница Владе.

Председник Владе АП Војводина Игор Мировић рекао је да у овој покрајини пољопривреда представља кључну полугу економског развоја, а самим тим Центар дигиталне пољопривреде представља главни алат за покретање пољопривреде у читавој Србији.

Према његовим речима, поменути центар допринеће ефикасности, већим приносима, бољем квалитету и свим епитетима које пољопривреда мора да носи у будућности.

Циљ је, како је подвукао, да у овакве системе буду укључени и државни органи, министарства, надлежне службе, сви они који ће овај систем снабдевати подацима.

Директор Института БиоСенс Владимир Црнојевић рекао је да је ово први корак дигитализације пољопривреде Србије, и да се овим омогућава да сви подаци и активности у раду буду регистровани и да произвођач генерише дигиталну књигу поља која после може да се размењује са различитим корисницима.


Ово је развијено за произвођаче, али радићемо на томе да ову апликацију прилагодимо и за државну управу, саветодавне службе, осигуравајуће куће и истраживаче, навео је он.

Центар дигиталне пољопривреде Србије један је од првих резултата заједничког рада Владе Србије и истраживача Института БиоСенс на увођењу информационих технологија у пољопривреду.

Тај центар је пример практичне примене иновативних ИТ решења и дигитализације у циљу повећања ефикасности и конкурентности домаће пољопривреде.

Током отварања Центра дигиталне пољопривреде Србије биће пуштена у рад и дигитална платформа АгроСенс, чији су основни сервиси бесплатни за све пољопривреднике.

Платформа омогућава да мобилни телефон постане алат кроз који се размењују правовремене, географски прецизне и релевантне информације о активностима пољопривредне производње.

Реч је о подацима који имају практичну примену: сателитско праћење стања усева, локализовани метео подаци, дигитализовани подаци о хемијском и механичком саставу земљишта, дневник активности на парцели, каталог семена и хемијских препарата, каталог најсавременијих технолошких решења за прецизну пољопривреду.