Брнабић је у том тексту, у којем говори о напретку Србије на пољу унапређења људских права, подсетила на то да су на Паради поноса, осим ње, учествовала и два министра и градоначелник Београда, оценивши да то представља озбиљну политичку поруку и знак да је наше друштво сазрело.

Различитост и толеранција ипак се не смеју свести искључиво на препознавање и уважавање припадника ЛГБТ популације, већ и на друге мањинске групе, нагласила је она, подсетивши и на то да, упркос ратовима који су на нашим просторима оставили дубок траг, у Србији данас живи 26 етничких или националних мањина.

То је више него било где у Европи, при чему се 55.000 деце образује на 15 језика, а у чак осам локалних самоуправа у употреби је шест званичних језика, рекла је Брнабић и додала да све те мањине представља 21 савет националних мањина.

Сви они добијају подршку из буџета и учествују у креирању политика које се тичу квалитета живота припадника националних мањина у Србији, подвукла је премијерка.

Она је ипак упозорила на то да сва та постигнућа не смеју умањити значај покретања дијалога о толеранцији и уважавању саговорника, а такође не смеју бити изговор да толеришемо говор мржње само зато што није праћен физичким насиљем.

Одговор на језик мржње је разговор, оценила је председница Владе и додала да су неопходни и уважавање другачијег мишљења, разумевање критике, стрпљење, отвореност, суочавање са собом, политичари који дају пример, професори у школама који уче децу толеранцији, медији који треба да имају и едукативну улогу.

Желим да живим у друштву у којем је Парада поноса вест на нивоу информације која се односи на затварање улица за саобраћај, поручила је Брнабић.