Оваква подршка, односно постигнути друштвени консензус, показује колико је овај закон потребан Србији, и потврђује спремност нашег друштва да женама призна право да буду равноправније него данас.

Како се овај закон тиче сваког члана нашег друштва, тако је и подршка стигла од великог броја друштвених група, синдиката путара, железничара, комуналних радника, студената и великог броја женских организација.

Такође, овај закон је подржала и Стална конференција градова и општина (СКГО), чији су чланови све општине у Србији.

Управо све ово обавезује учеснике доношења тог закона да нема одустајања од основних принципа – да жене више него данас учествују на местима на којима се доносе кључне одлуке, да о родној равноправности учимо децу од малих ногу и да заштитимо жене од несавесних послодаваца.

Питање је форме ко ће предложити закон који је битан за пут Србије у ЕУ. А форма не треба да сакрије суштину, а то је да ће он донети много већа права свим грађанкама и грађанима наше земље, и због тога је важан.

Предлог закона о родној равноправности добио је позитивно мишљење 27 институција и независних тела: министарстава финансија, привреде, пољопривреде, шумарства и водопривреде, заштите животне средине, рударства и енергетике, трговине, туризма и телекомуникација, правде, државне управе и локалне самоуправе.

Подршка је стигла и од Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Министарства спољних послова, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања и Министарства за европске интеграције.

Такође, то законско решење су подржали и министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за демографију и популациону политику Славица Ђукић-Дејановић и министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.

Овај документ је добио подршку и Канцеларије за људска и мањинска права, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Републичког секретаријата за јавне политике, Привредне коморе Србије, повереника за заштиту равноправности, повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и заштитника грађана.

Закон су подржале и следеће организације и удружења грађана: Конфедерација слободних синдиката, која броји 40 синдиката, Самостални синдикат путара Србије, Синдикат медицинских сестара и техничара Србије, Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности, Синдикат железничара Србије, Грански синдикат индустрије, енергије и рударства "Независност", Стална конференција градова и општина, Сигурна кућа Ниш и Удружење Ромкиња "Освит".

Подршку су упутили и Саветовалиште против насиља у породици, Удружење пословних жена Србије, Аутономни женски центар, Женска платформа за развој Србије, Удружење жена летача Србије, Кућа кластера – мрежа 16 женских удружења и кластера женског предузетништва из југоисточне Србије и Синдикат српских железница.

Поред тога, овај акт су подржали и синдикат "Србија карга", Европско удружење студената права, Студентски центар за регионалну сарадњу, Унија студената Економског факултета, Унија студената Правног факултета, Центар за едукацију и друштвену еманципацију младих, студент продекан Правног факултета, Центар за међународне односе и културну сарадњу студената Србије и Привредно друштво "Желтурист".