Ђурић је објаснио да је циљ праксе да се студенти основних студија овог факултета упознају са делокругом рада Канцеларије за Косово и Метохију, општим правилима рада државне администрације, као и са проблемима и безбедносним изазовима на територији јужне покрајине.

Он је констатовао да је Косово и Метохија особама које изучавају безбедносне феномене изазовна тема, будући да се на малом подручју сучељавају бројни геополитички, национални и конфесионални утицаји, што за последицу има стање сталне потенцијалне нестабилности.

Када се, како је навео, у ту формулу убаци веома лоша социо-економска ситуација, снажење екстремних политичких снага и све снажнији утицај верског радикализма, добија се веома запаљива атмосфера, коју је могуће држати под контролом само доследним опредељењем свих заинтересованих страна за мирно решавање несугласица.

Ђурић је истакао да је званични Београд у том смислу позитиван пример, с обзиром на то да чини све да на терену дође до деескалације, али нажалост често је усамљен у инсистирању на дијалогу и поштовању договореног.

Највеће постигнуће процеса дијалога у протеклим годинама управо је мир и стварање свести да се проблеми у јужној српској покрајини не могу решавати насиљем, додао је он.

За успех тог дијалога, како је објаснио, важно је и да Срби на Космету наступају у уједињеном политичком фронту у оквиру Српске листе, јер то је једина гаранција да ће оно што је договорено, а пре свега, Заједница српских општина, бити реализовано онако како је договорено и уз будно око српског народа и његових политичких представника у самој покрајини.

Ђурић је поручио да су предстојећи покрајински избори, који ће бити одржани 11. јуна, кључни и када је реч о безбедносним интересима српског народа на Косову и Метохији.

У атмосфери растућег политичког екстремизма у покрајини, како је нагласио, само монолитна и снажна политичка елита нашег народа, што представља једино Српска листа, јесте у стању да се избори за његова права и интересе и спречи формирање такозване косовске војске.