Вучић је подсетио на то да је почетком 20. века у Бачком Јарку живело 2.127 Немаца, 47 Мађара и двоје Срба, док у том месту данас живе готово само Срби, већином људи који су дошли из Босне и Херцеговине, неки бежећи од усташког ножа.

Премијер је нагласио да поступцима као што је подизање спомен-обележја туђим жртвама, пре свега правимо цивилизацијску разлику и у односу на наше понашање некада, али и у односу на неке друге, јер се величина народа не мери бројчано, већ по односу према туђим и сопственим жртвама.

Ми не бирамо људе по вери и националности, већ по поштењу и доброти, поручио је он, додавши да представнике немачке државе који су данас присуствовали откривању спомен обележја не сматра гостима, јер у Србији свако ко је позван није гост, већ је домаћин.

И вама, немачки пријатељи, кажем да сте овде једнако добродошли, рекао је Вучић и указао на потребу међусобног поштовања и заједничке изградње много другачије будућност него што нам је била прошлост.

Премијер је изразио велику захвалност немачком канцелару Ангели Меркел на помоћи и подршци коју је пружила Србији па и када су нам неки уводили санкције, и подвукао да смо ми то запамтили и да то никада нећемо заборавити.

Председник Владе је подсетио на то да је Србија од 1912. године прошла кроз много ратова и голгота, да је ниједна несрећа није заобишла и да смо изгубили толико народа да би нас сада, да тога није било, било троструко више.

Вучић је поручио да морамо да водимо одговорну политику, а то је поштовање свих других, уважавање свих туђих жртава, али и наших, пре свега, са погледом у будућност наших потомака.

Обраћајући се Хансу Суприцу, председнику Савеза удружења Поднувских Шваба Немачке премијер је рекао да је ово и његова земља и позвао га да се осећа као свој на своме.

Поред Вучића, откривању и освештању споменика присуствовали су и изасланик Владе СР Немачке Хармут Кошик, амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман, министар за рад Александар Вулин, председник Владе АП Војводине Игор Мировић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, као и директор Конрад Аденауер Фондације за Србију и Црну Гору Норберт Бекман-Диркес.

Амбасадор Дитман је оценио да су Немачка и Србија партнери у Европи и да се његова земља снажно залаже за пут Србије у Европску унију, поручивши истовремено да Немци и Срби знају за мрачна поглавља своје прошлости и тим чвршће гледају у будућност.

Он је исказао посебну захвалност премијеру Александру Вучићу на присуству и личном доприносу подизању споменика, подсетивши на то да је прошло много година док се у томе није успело.



Други светски рат је изазвала нацистичка Немачка и тако подстакла огромну патњу становника Југославије, али су се неправда и прогон десили и после ослобођења од нацистичког терора, а Бачки Јарак је био део те историје, нагласио је немачки амбасадор.

Председник Удружења Подунавских Шваба Немачке Ханс Супритс истакао је да данас показујемо врхунац мирољубивог разумевања између српског и немачког народа.

Он је поручио да данас нема места међусобним оптужбама, већ овај дан треба да нас приближи још више једне другима, да са поверењем можемо да гледамо у будућност и уједињену Европу.

Крајем Другог светског рата село Бачки Јарак претворено је у концентрациони логор за немачке цивиле, који су остали на подручијма под југословенском влашћу.

Логор је постојао од 2. децембра 1944. до 17. априла 1946. и у њему је умрло око 7.000 људи, углавном жена и деце, од глади, болести и злостављања.

Споменик страдалима постављен је у претходних месец дана, на иницијативу Удружења Подунавских Шваба Немачке, који су га подигли уз помоћ покрајинске и локалне администрације.

Обележје је у облику мермерног крста, са натписом: "Овај споменик чува сећање на наше суграђане, Подунавске Швабе, који су у логору за интернирање у Бачком Јарку страдали и нашли овде вечни мир. Нека почивају у миру, ми их нећемо заборавити".