Вучић је на састанку у Палати Србије оценио да је присуство амбасадора земаља чланица Радне групе Савета ЕУ за проширење (ЦОЕЛА) доказ привржености ЕУ процесу проширења, и пожелео да учесници скупа напусте Београд са јасним одговорима на сва њихова питања.

Србија је на путу ка ЕУ јер мислимо да припадамо том типу друштва и желели бисмо да се придружимо земљама које верују у демократију, приватно предузетништво, људска права, иако знам да ће увек бити много замерки и захтева на наше понашање, рекао је он.

Премијер је истовремено изразио наду да ће бити очувани мир и стабилност на западном Балкану, јер би у супротном то била највећа препрека за будући економски развој и напредак.

Уложили смо много напора да очувамо мир и стабилност, при чему ћемо наставити са таквом политиком, иако често није све до нас и надам се да ће и други бринути о њиховим политичким потезима на разуман начин и да ћемо имати већу извесност у региону, истакао је Вучић.

Он је у складу са тим указао на то да овај регион види као нови извор европског раста, наводећи да су пред нама препреке у вези са нерешеним политичким питањима прошлости, али да регион може напредовати само ако се окренемо будућности.

Вучић је, истакавши да је највише забринут због ситуације у БиХ, изнео уверење да је Србија имала веома конструктивну улогу и да се нада да ће се између две земље завршити судске препирке, те да ће се што пре окренути заједничким пројектима.

Према његовим речима, постоји много великих идеја о новим железничким пругама и аутопутевима који ће повезивати земље и грађане, што би требало да допринесе развоју економија.

Он је истовремено подсетио на то да је Србија предузела много добрих ствари на пољу националне економије, као и спровела бројне реформе, којима је стабилизовала јавне финансије и буџет и смањила јавни сектор.

Прошле године смо имали економски раст од 2,8 одсто, инфлација је износила 1,1 одсто, а општи дефицит 1,35 одсто, а по први пут од Другог светског рата без већих приватизација остварен је суфицит у државном буџету, објаснио је премијер.

Вучић је пренео да је почетком ове године дефицит био у висини од 235 милиона евра, а да је суфицит у државном буџету 80 милиона евра, што показује да српска привреда расте, а да приходна страна покрива расходну.

Према његовој оцени, Србија има мање проблеме него што имају многе земље Европске уније по питању дефицита и стопе привредног раста.

Он је, такође, подсетио на то да међународне финансијске организације Србији за ову годину предвиђају раст од три одсто, а да су очекивања Владе Србије да ће раст, пре свега због друге половине године, бити на 3,5 одсто.

Вучић је поручио да ће Србија у наредним годинама вредно радити на даљем унапређењу економске ситуације, јер само са растом већим од четири одсто можемо бити ближи земљама Уније.

Такође, премијер је навео да, истовремено, има ствари са којима није задовољан, указујући пре свега на неефикасност правосудног система.

Кликните на слику ради увећања

Надам се да ћемо уз велику подршку ЕУ бити у могућности да превазиђемо бројне проблеме у тој области. Ради се пре свега о правној безбедности инвестиција, јер желимо да их привучемо у што већем броју, нагласио је он.

Вучић је указао на то да Србија остварује 68 одсто трговинске размене са земљама ЕУ, а 20 одсто са државама региона, што јасно показује значај европског пута, јер, ако се има у виду да су земље региона на путу ка ЕУ, онда то значи да је 90 одсто трговинске размене повезано са тим путем.

Највећи инвеститори у Србији долазе из земаља ЕУ, као што су Немачка, Аустрија и Италија, али све их је више и из скандинавских земаља, објаснио је он, уз напомену да се ниво размене са земљама региона остварује са суфицитом на нашој страни, што подвлачи даљи значај те сарадње.

Премијер је подсетио и на то да су 27. фебруара отворена два нова поглавља у приступним преговорима Србије са Европском унијом, од којих је једно привремено затворено.

Србији предстоји пуно посла у наредном периоду, али је најтежи део пута пређен, закључио је Вучић.