Вучић је на конференцији „Дуално образовање у функцији ефикаснијег тржишта рада“ у Привредној комори Србије оценио да се код нас изгубила филозофија рада, а појавила филозофија дипломе, због чега свако ко је стекне сматра да неко треба да му обезбеди посао.

Он је подвукао да је наше опредељење да будемо у ЕУ и да припадамо оном друштву које ће увек да проналази излаз из сваке кризе у променама у себи, великом раду, иновацијама и научно-технолошком развоју.

Премијер је поручио да ћемо управо због тога да издвајамо више средстава у иновативне технологије, науку, односно дигиталну Србију.

Србија ће у наредне три године имати раст од 3,5 до четири одсто, подвукао је он и оценио да то неће бити одрживо уколико не реформишемо образовање.


Истовремено, Вучић је подсетио на то да је Швајцарска издвојила милион франака за технолошки парк у Београду, док је наша земља определила 20 пута више новца како би инвестирала у тај сектор.

Државни секретар за образовање, истраживања и иновације Швајцарске Конфедерације Мауро дел Амброђо указао је на то да је незапосленост младих у Европи мања у земљама које имају систем дуалног образовања.

Он је напоменуо да је у Швајцарској Уставом предвиђено да академски пут и стручно образовање имају исту вредност, док се економска конкурентност постиже захваљујући добром образовању, како дуалном, тако и универзитетском.

Чињеница да имамо снажан систем дуалног образовања омогућила нам је то да универзитети нису претворени у установе масовног образовања, нагласио је Амброђо и подвукао да целокупан систем образовања треба посматрати системски, а не одвојено.


Према његовој оцени, дуално образовање у Швајцарској се мало разликује од оног у Немачкој и Аустрији, с тим што свака земља мора да прилагоди систем дуалног образовања сопственој историји, култури и традицији.

Државни секретар је објаснио да у Швајцарској 65 одсто младих након обавезног школовања мора наћи запослење, односно обавити праксу у привреди у оквиру дуалног образовања.

Само ако нађу послодавца могу да уђу у систем дуалног образовања, прецизирао је он и додао да они, потом, проводе велики део образовања у фирми, али имају и наставу у школама.

Образовање у дуалном систему, како је указао, омогућава после пет година радног стажа полагање испита за похађање више школе.

Према његовим речима, 50 одсто становништва Швајцарске има високошколско образовање, а само пет одсто особа рођених у тој земљи нема диплому.

Амброђо је напоменуо да дуални систем образовања омогућава да не узимате стручњаке из неких домена у индустрији и пребацујете их у наставнике, већ младе доводите у индустрију да уче од стручњака.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић најавио је да би закон о дуалном образовању ускоро требало да се нађе на јавној расправи.


Он је подсетио на то да је пре пет месеци направљен Акциони план, чији је један део управо увођење дуалног образовања у законске оквире, истакавши да је развој привреде у експанзији, а развој дуалног образовања га прати.

Претходни период, како је објаснио, обележио је интензиван рад на терену, током којег су представници Министарства, са представницима Привредне коморе Србије, локалних самоуправа и тражишта рада, радили на плану уписа у средње школе за наредну школску годину, који ће се разликовати од досадашњег и биће у складу са потребама привреде.

Шарчевић је подвукао да је Закон о дуалном образовању у тесној вези са Законом о средњем образовању и Законом о високом образовању.

У отварању конференције учествовали су и министар државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, министар привреде Горан Кнежевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар омладине и спорта Вања Удовичић и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.