Фото: Фонет

Дачић, који је у обилазак Спомен-собе симболично кренуо у 12.44 часова, рекао је да се, ако ће политичке одлуке бити важније од тога да ли је неко ратни злочинац или не, поставља питање да ли је кажњавање ратних злочина циљ за који се Европа залаже, или се то примењује само на Србе.

Према његовим речима, Србија никад није оспоравала потребу да сви који су починили ратне злочине, без обзира на националност, одговарају, али да су једино Срби проглашавани за одговорне.

Злочини против Срба су малтене оправдавани. Чињеница да нема осуђених Албанаца пред Хашким трибуналом и да су побијени сведоци против албанских терориста, као и да разне земље не поштују потернице, говори о томе да и даље постоје двоструки стандарди и да се легализује право некога да убија Србе, упозорио је Дачић.

Он је, говорећи о намери Косова да опет поднесе захтев за пријем у Унеско, истакао да Србију очекује широка активност на међународном плану да би утицала на начин гласања чланица о томе.

Начин гласања у Унеску јесте такав да се не рачунају уздржани гласови. Не знам како ће се сада понашати САД, али раније смо имали велики притисак западних земаља на државе које нису признале Косово да буду уздржане. Ми смо успели да убедимо Јапан, Кореју, Колумбију, које су признале Косово, да буду уздржане, а не можемо да убедимо Македонију и Црну Гору, и зато сам погођен, нагласио је Дачић.

Председник Комисије Владе Републике Србије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је да годинама трају напори да се донесе закон који би регулисао права породица цивилних жртава сукоба на простору бивше Југославије, али да је често недостајало пуно разумевање за усвајање таквог акта.

Чини ми се да се то полако помера и да су ресорни министри схватили потребу доношења таквог закона. Потребно је објединити све жртве, од Словеније до Кошара, мада није лако све унети у правну форму, указао је Одаловић.

Он је рекао да ће надлежни органи Србије уложити напоре у прикупљању што више доказа и чињеница о починиоцима злочина на Косову и Метохији, као и да ће их проследити новоформираном Суду за ратне злочине Ослободилачке војске Косова (ОВК).

У Спомен-соби "Косметске жртве" изложене су фотографије 2.500 Срба, Горанаца, Рома и Албанаца киднапованих и убијених на Косову и Метохији од 1998. године.